Trka za arktičkim resursima zaista može da preraste u novi hladni rat, hladan u pravom smislu te reči.
Pet država čije obale zapljuskuju talasi Severnog ledenog okeana „bacile su oko“ na potencijalno primamljiv ulog – velike rezerve nafte i gasa. S obzirom na trenutnu situaciju u zalihama i eksploataciji „crnog zlata“ i stidljivim pomacima u upotrebi alternativnih goriva Severni ledeni okean bi u skorijoj budućnosti mogao i da proključa.
Kao što se to mnogo puta do sada događalo i ovog puta redovi koje čitate su obeleženi značajnom godišnjicom. Pre tačno jednog veka, u aprilu 1909. godine istraživač Robert Piri je savladao sve prepreke koje su stotinama godina ranije bile pred istraživačima i zakoračio na Severni pol. Otisak Pirijevog stopala na području gde do tada nijedan smrtnik nije zakoračio bio je samo prvi korak za potonja istraživanja iznad, na i ispod debelog leda. Međutim, ukoliko bismo zamislili Pirija u savremenim okolnostima izvesno je da bi teško mogao da dođe do „vrha sveta“ na način na koji je to postigao. Usled globalnog zagrevanja, ledeno prostranstvo kroz koje se Piri probijao danas je znatno manje, a postoji realna bojazan da ćemo biti svedoci pojave da u Severnom ledenom okeanu bude „tek nešto“ više leda nego u čaši viskija. Svestan sam preterivanja, ali se nadam da će naša vrsta prestati sa raznim preterivanjima, jer se s nebrigom o planeti (na čiji dan, 22. april ovo pišem) uveliko prekardašilo.
Novi komentari