Oživljavanje izumrlih vrsta više se ne smatra naučnom fantastikom. Ali da li je to dobra ideja?
Svaki novi leš vunenog mamuta koji se pojavi iz sibirskog večitog leda podstakne bujicu spekulacija o vaskrsavanju ovog džina iz ledenog doba. Istraživači su usavršili bar neke od alata potrebnih da se ta nada pretvori u stvarnost. Kada je prošlog novembra tim predvođen Teruhiko Vakajamom, reproduktivnim biologom stacioniranim u Kobeu u Japanu, prijavio da je klonirao miševe koji su bili zamrznuti 16 godina, naučnici su poverovali da bi iste tehnike mogle da otvore vrata kloniranju mamuta i ostalih izumrlih vrsta sačuvanih u ledu. Razgovor o kloniranju se ponovo uzburkao nekoliko nedelja kasnije kada je jedna grupa sa Državnog univerziteta Pensilvanije, predvođena Vebom Milerom i Stefanom Šusterom, objavila 70 procenata mamutovog genoma, obelodanjujući pojedinosti većine osnovnih podataka koji su potrebni da bi se napravio mamut.
„Smejao sam se kada je Stiven Spilberg rekao da je kloniranje izumrlih životinja neizbežno“, kaže Hendrik Poinar sa Mekmaster univerziteta, stručnjak za DNK iz prošlosti koji je bio naučni savetnik za film Park iz doba jure. „Ali više se ne smejem, bar ne u vezi sa mamutima. Ovo će se dogoditi. Treba samo da se razrade detalji.“
Međutim, kako sam Poinar priznaje, detalji su obeshrabrujući. Dva osnovna koraka u vezi sa kloniranjem mamuta, ili bilo koje druge izumrle životinje, jesu da se povrati njen kompletan DNK niz – u slučaju mamuta, procenjuje se da je duži od 4,5 milijardi osnovnih parova – i da se ovi podaci izraze u krvi i mesu. Objavljivanje delimičnog mamutovog genoma je dobar početak rešavanja prvog problema, mada će preostalih 30 posto genoma morati da bude povraćeno i čitav genom preuređen još nekoliko puta da bi se eliminisale greške koje su se uvukle u DNK iz prošlosti dok je tokom vekova degradirao. Naučnici će takođe morati da spakuju DNK u hromozome – a trenutno ne znaju ni koliko je hromozoma mamut imao. Pa ipak, nijedan od ovih zadataka ne izgleda nesavladivo, pogotovo u svetlu skorašnjih tehničkih dostignuća, kao što su brzi raspoređivač nove generacije i prosta, jeftina tehnika za obnavljanje visokokvalitetnog DNK iz mamutove dlake. „To je pitanje vremena i novca, ne tehnologije“, kaže Šuster.
Transformisanje ovih podataka u vunenog mamuta će biti mnogo problematičnije, mada je postojanje bliskih živih srodnika, afričkog i azijskog slona, od pomoći. Tim Državnog univerziteta Pensilvanije je upotrebio genom afričkog slona kao vodič za ponovno sklapanje delova mamutovog DNK koji su obnovili iz uzoraka dlaka. Pošto je ovaj drevni DNK nepotpun da bi se upotrebio za stvaranje organizma, jedan način da se napravi genetski materijal živog mamuta mogao bi da bude modifikovanje slonovih hromozoma na svakom od procenjenih 400.000 mesta gde se razlikuju od mamutovih, efektivno prepisujući slonove ćelije u mamutove. Ako istraživači ne mogu da proračunaju kako je mamutov DNK bio organizovana u hromozome, druga strategija bi bila da se sintetizuje čitav genom od samog početka, mada je do sada najveći sintetizovani genom bio veličine samo hiljaditog dela mamutovog genoma.
Kada naučnici jednom budu imali na raspolaganju funkcionalne mamutove hromozome, moći će da ih umotaju u membranu da bi stvorili veštačko ćelijsko jedro. Tada bi mogli da prate postupak koji je prvi put primenjen pri stvaranju Doli, ovce koju su klonirali naučnici na institutu Roslin u Škotskoj 1996. godine: da uklone jedro jajne ćelije slonice i zamene ga iznova izgrađenim mamutovim jedrom, da električno stimulišu jajnu ćeliju da pokrene početnu ćelijsku deobu u embrion i, na kraju, da prebace embrion u matericu slonice na preostali deo trudnoće. Svaki od ovih koraka ima sopstvene značajne znake pitanja. Niko, na primer, ne zna kako da izgradi mamutovo jedro. Teško je doći do jajne ćelije slonice, a ubacivanje mamutovog fetusa zbog zrenja u matericu slonice je puno neizvesnosti.
Napisao: Tom Miler
Nastavak ove priče možete pročitati u
majskom (#31) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari