Agencija za zaštitu životne sredine, EPA, zabrinuta je zbog vatrometa. Ne toliko zbog buke i dima – već zbog toksične hemikalije koja obezbeđuje kiseonik potreban za sagorevanje goriva.

Krivac je perhlorat, a zabrinuti su jer bi on mogao da procuri u pijaću vodu. Rano istraživanje ukazuje na to da bi mogao da spreči štitnu žlezdu da luči hormone rasta, pogotovo kod dece i trudnica. „To zaslužuje dodatna proučavanja“, kaže Epin portparol Rik Vilkin.

Posle održanog vatrometa delovi perhlorata mogu da padnu u vodu – tipično područje za pirotehničke pozornice. Nesistematično uklanjanje raketa koje nisu eksplodirale zagađuje okolinu. A perhlorat se zadržava. U studiji o jednom jezeru u Oklahomi, koja obuhvata period od 2004. do 2006. godine, koncentracija perhlorata se dramatično povećavala u vreme održavanja vatrometa i bilo je potrebno od 20 do 80 dana da se stabilizuje, što je u velikoj meri zavisilo od vremenskih prilika.

Hemičari Daren Nod i Majk Hiski su smislili rešenje. Većina vatrometa proizvedenih u njihovoj fabrici u Novom Meksiku umesto perhlorata koristi oksidante na bazi nitrata koji čistije sagorevaju. Ova vrsta koja proizvodi malo dima idealna je za predstave u zatvorenom prostoru kao, na primer, u Cirkusu Sunca, ali se za predstave na otvorenom odlučuju za vatromete uvezene iz Kine, koji su daleko jeftiniji. Bez zakonskih propisa o perhloratu, oni koji planiraju događaje verovatno neće trošiti više novca na vatromet.

Napisala: Ketrin L. Barker
 

Preporučite ovu stranicu