Темељи модерне астрономије постављени пре четири стотине година, када је Галилеј уперио телескоп у небо, данас носе грађевину вишеструко корисну човечанству. Даљим „зидањем“ бићемо све ближе неким другим световима, али истовремено ћемо моћи и да Земљу сагледамо из другачије перспективе, што ће, надам се, нашој планети донети бољу будућност.
Редови које читате настају, случајно или не, и на четрдесетодогишњицу спуштања на Месец, тихог суседа Земље, а поглед који усмеримо ка њему као деца вероватно представља и први корак у астрономију.
Још памтим књижицу/сликовницу о Лунету, дечаку са Месеца коју су ми као малом читали, а којој се сам касније и као старији враћао. Данас више не могу да је пронађем и жалим што свом сину нећу моћи да је проследим. Међутим, сигурно је да ће астрономских садржаја бити све више, а надам се оних астролошких све мање. Да би се то догодило улагања у науку би требало да буду знатно виша, али кад већ нема средстава, требало би барем да се популаризација науке не омета. До тог нивоа друштва ћемо вероватно морати још мало да се стрпимо.
Обележавање Међународне године астрономије је могуће идеална прилика да се барем покаже добра воља, што је и учињено. На пример, поред помоћи државе и неких институција, у оквиру глобалног пројекта „Месец за све нас“ током протеклих месеци Земљин сателит је фотографисан из разних држава, а настале фотографије колажно обједињене. Нашој земљи је припала „парцела“ број 44.
National Geographic Srbija се придружује обележавању Међународне године астрономије прошломесечном причом о телескопима и овомесечном домаћом репортажом „НЛО-мит нашег доба“, које још једном доказују да фасцинација ноћним небом и свиме што оно носи нема границе, као ни људска радозналост.
Нови коментари