Te 1959. godine nastala je „Zona sumraka“. Gerilci Fidela Kastra pobednički su ulazili u Havanu, u Tanzaniji je otkrivena 1,7 miliona godina stara lobanja ljudskog pretka australopitekusa, a iz Sovjetskog Saveza lansirane su tri kosmičke sonde iz programa Luna. U Srbiju su se spustili vanzemaljci. To se dogodilo u Paraćinu, mirnoj varoši u središtu države koju retko posećuju veliki svetski događaji. Četvorogodišnji dečak igrao se u dvorištu kad se „sunce zamračilo, a iznad kuće se pojavio veliki leteći objekat koji je isijavao nekoliko različitih boja“. Tada se odigrao jedini bliski susret treće vrste koji je ikada registrovan u Srbiji – navodno je grupa vanzemaljaca visokih koliko i dečak prišla i ubola ga „malom iglom ispod zgloba“.
Pedeset godina kasnije, u Novom Sadu, četrdesetšestogodišnja žena videla je na nebu dve neobične letelice, gledajući u gluvo doba, tri sata posle ponoći, kroz krovni prozor u svojoj kuhinji. „Jako sam se uplašila. Bila sam zabezeknuta onim što vidim. Mogu slobodno da kažem kako sam bila u šoku i da su mi se ruke malo tresle dok sam pripaljivala cigarete jednu za drugom“, navodi u svom svedočenju ova Novosađanka. Pošto je videla neidentifikovane leteće objekte (NLO), ona je probudila supruga i ćerku, da bi kasnije, poput nekadašnjeg dečaka iz Paraćina, svoj doživljaj ispričala ljudima iz društva „NLO Srbija“. Njihova baza, pravljena za „zainteresovane za NLO i druge granične fenomene“, sadrži više desetina sličnih svedočenja. Međutim, u globalnoj „potrazi“ za vanzemaljcima, ova baza predstavlja samo pogled na nebo iz Srbije, jedan od mnogobrojnih krovnih prozora kroz koje se širom planete motri na potencijalne namernike iz svemira.
Mogućnost da će vanzemaljci, ako dođu, za sletanje od svih drugih lokacija izabrati teritoriju Srbije jednako je verovatna kao i da razbijete svoj prozor dok nasumično šutirate loptu ka sto metara dugoj trospratnici sa 1666 prozora. Naime, verovatnoća sletanja NLO u Srbiju može se procenti na svega 0,06 odsto, koliki je odnos površine naše države spram kopnenog dela planete Zemlje. Međutim, ta vrsta procene i iščekivanja je u najmanju ruku nezahvalna. „Baratanje terminom verovatnoća u ovom kontekstu lišeno je ozbiljnijeg smisla“, kaže poznati srpski astrofizičar dr Milan Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu, objašnjavajući da je sam koncept verovatnoće neprilagođen ovako loše definisanim problemima, jer tu ima toliko promenljivih „koje ne samo da ne znamo već ne znamo da li se uopšte mogu smatrati slučajnim ili ne“.
Sa druge strane, ova vrsta lova na vanzemaljce uokvirena je ne samo u prostornom već i u vremenskom prozoru. „Na intuitivnom nivou, jasno je da su veoma, veoma mali izgledi da do posete hipotetičke vanzemaljske civilizacije Sunčevom sistemu i Zemlji dođe unutar nekog zadatog vremenskog roka“, smatra Ćirković, dodajući da rok u kome se očekuje takva poseta uključuje vreme od interesa za ljude kao pojedince. „Teško da će mnogo ljudi smatrati interesantnim pitanje da li će vanzemaljci posetiti Zemlju u narednih milijardu godina“, kaže Ćirković.
Dosadašnja potraga za vanzemaljcima ne traje duže od 60 godina. Uobičajeno se smatra da je savremena NLO istorija započela 1947. godine, kad je, uoči prvih svemirskih ekspedicija, naglo poraslo interesovanje medija za vanzemaljske civilizacije. U junu te godine nastao je pojam „leteći tanjir“ kao sinonim za NLO, pošto je biznismen i pilot Kenet Arnold (1915–1984) stekao svetsku slavu posle objavljivanja kontroverzne fotografije devet čudnih objekata koji lete u formaciji iznad planine Rejnir na severozapadu SAD. Upravo u julu te godine dogodio se i kultni slučaj Rozvel, verovatno najpoznatiji NLO incident svih vremena. U blizini baze američkog ratnog vazduhoplovstva u Novom Meksiku srušio se disk nepoznatog porekla. Posle prvih senzacionalističkih vesti o letećem tanjiru, vazduhoplovstvo je saopštilo da je na zemlju pao meteorološki balon i događaj je potpuno zaboravljen sve do sedamdesetih godina XX veka, kad se proširio mit o tajnom projektu u Oblasti 51, gde vlada SAD navodno krije tela vanzemaljaca koji su pali kod Rozvela.
Napisao: Slobodan Bubnjević
Snimio: Marko Risović
Nastavak ove priče možete pročitati u
avgust (#34) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari