Šesto metara ispod površine skriva se zagonetna „avetinjska“ riba. Ono što se čini da su oči, u stvari su nozdrve. Njene prave oči su cevčice sa zelenim sočivima na vrhu koje hvataju svetlost i omogućavaju ovoj ribi da proceni rastojanje od usta do obroka. (Zeleni pigment sočiva filtrira svetlost koja dolazi sa površine, čineći da plen postane lakše vidljiv.) Na vrhu, kupola ispunjena tečnošću štiti oči od životinja koje ubadaju, a ne zaklanja vidik.
Donedavno su naučnici mislili da su ove zelene oči fiksirane, povećavajući problem izazvan njihovim oblikom: ekstremno durbinsko vidno polje. Ali, ovo dovodi do paradoksa. Kako riba, koja može da gleda samo nagore, ščepa plen ustima koja su postavljena napred?
Sada su, video snimcima i jedinkama uhvaćenim na dubini od 600 metara pomoću opreme sa daljinskim upravljanjem, Brus Robinson i Kim Rajzenbihler iz Instituta za pomorska istraživanja zaliva Monterej rešili zagonetku: oči su, zapravo, prilično pokretne. U položaju „gore“ (uobičajenom) one prate hranu, kao što je kril koji pada odozgo. Zatim se mišići zgrče i izbace oči napred da pomognu ribi da nacilja zalogaj. „Avetinjska“ riba takođe krstari ispod meduza, motreći na hranu u njihovim pipcima.
Birajući metu, ona zabaci telo vertikalno a oči napred, i uhvati plen. Kao i mnogi stanovnici dubokih mora, ove ribe izgledaju veoma čudno kada ih pogledate izbliza, kaže Robinson. „Ali su, zapravo, sasvim dobro opremljene za život koji vode.“
Napisala: Dženifer Holand
Novi komentari