Prvo se začuje buka, uzavrela graja kraljevskih pingvina koji dozivaju, biju se, udvaraju, poput dreke u školskom dvorištu. Onda vas pogodi miris, zagušujući zadah ribe i amonijaka iz ptičjeg izmeta. Ali, ovaj napad na uši i nos je samo najava onoga što čeka oči. Kada se fotograf Stefano Untertiner popeo na vulkanski greben na ostrvu Posesion – vlažnoj, vetrom počišćenoj mrvici kopna u arhipelagu Kroze, nekih 22,5 kilometara severno od Antarktika – zatekao ga je prizor doline do poslednjeg mesta ispunjene kraljevskim pingvinima, na desetine hiljada njih, i svi su stajali kao da su se okupili za politički miting. Povod je bilo leto na južnoj hemisferi – sezona polaganja jaja, vreme kada pingvini, tako okretni i brzi u vodi, nespretno izlaze na obalu da se mitare, nađu partnera i, uz malo sreće, izrode mladunce. Kako to dolikuje njihovom imenu, kraljevski pingvini impresivno izgledaju na dvoru morskih ptica. Visoki čitav metar i u proseku teški oko 13 kilograma, oni su drugi pingvini po veličini, manji samo od carskog. Kralj je takođe među najkarakterističnijim, sa živim narandžastim detaljima na glavi, kljunu, vratu i gornjem delu grudi.
Kraljevski pingvini su na ostrvu Posesion osnovali šest rasplodnih kolonija, od kojih je najveća na 36 hektara zemlje posute kamenjem, koju su francuski istraživači nazvali Jardin Japonais, ili „Japanski vrt“. Daleko od meditativnog prostora, kako je Untertiner otkrio, ova kolonija vri od drame ptica koje brane komade zemlje tek nešto veće od poklopca za šaht. Kraljevski pingvini ne grade gnezda. Na svom skučenom prostoru, mužjak i ženka se smenjuju u ležanju na jednom jedinom jajetu, uravnoteženom njihovim nogama i prekrivenom labavim komadom previjene kože. Leže i na novorođenom mladunčetu na isti način sve dok mu ne poraste dovoljno gusto perje da podnese vremenske uslove.
Tokom ovog tromesečnog perioda, odrasli kljucaju na sve prolaznike. Glavni prestupnici su male burnice i pomornici, ptičji grabljivci koji vole jaja i mladunce. Istraživači računaju da roditelj kraljevskog pingvina odbijanju uljeza dnevno posvećuje četiri sata i 2000 udaraca kljunom.
Tekst: Tom O’Nil
Fotografije: Stefano Untertiner
Nastavak ove priče možete pročitati u
septembarskom (#35) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari