U rano vedro novembarsko jutro u pustinji Mohavi sunce jedva da dodiruje vrhove planinskog lanca Makalok svežim ružičastim sjajem. Iza njega, pun mesec tone u bleštavilo Las Vegasa. Nevada Solar Jedan spava. A radni dan samo što nije počeo.
Teško je zamisliti da elektrana može biti toliko lepa: 100 hektara blago zakrivljenih ogledala, poređanih u dugačka korita nalik kanalima svetlosti. Smeštena tako da su tokom noći okrenuta ka zemlji, sada – njih preko 182.000 – počinju da se bude i da prate sunce.
„Izgleda da će danas biti 370 stepeni“, kaže jedan od operatera u kontrolnoj sobi. Njegov posao je da nadgleda redove paraboličnih ogledala koja sunčevu svetlost usmeravaju na dugačke čelične cevi kroz koje teče ulje, zagrevajući ih sve do temperature od 400 stepeni po Celzijusu. Sa „polja ogledala“ vrela tečnost se uliva u džinovske radijatore koji ekstrahuju toplotu i pretvaraju vodu u paru. Para pokreće turbinu i dinamo-mašinu, proizvodeći za naponsku mrežu i do 64 megavata – dovoljno da se obezbedi električna energija za 14.000 američkih domaćinstava ili za nekoliko kazina u Las Vegasu. „Jednom kada ovaj sistem proizvede paru, sve ostalo je stvar tradicionalnog, standardnog industrijskog postupka“, kaže direktor elektrane Robert Kejbl, pokazujući na elektranu na gasni pogon s druge strane Eldorado Veli Drajva. „Koristimo iste alate i iste delove kao oni preko puta.“
Kada je Nevada Solar Jedan dovršena 2007. godine, to je bila prva velika solarna elektrana izgrađena u Sjedinjenim Državama za više od 17 godina. Tokom tog perioda, solarna tehnologija je cvetala u drugim zemljama. Nevada Solar Jedan pripada španskoj kompaniji Acciona, koja ovde proizvodi električnu energiju i prodaje je regionalnom postrojenju NV Energy. Ogledala su napravljena u Nemačkoj.
Stavljajući zaštitne šlemove i zatamnjene naočari, Kejbl i ja sedamo u njegov pikap i polako prolazimo pored redova ogledala. Jedan čovek poliva crevom neka od njih iz cisterne za vodu. „Na njih utiče bilo kakva prašina“, kaže Kejbl. Na udaljenom kraju polja ogledala stajemo i izlazimo iz pikapa da bolje pogledamo. Da bi pokazao kako je staklo otporno, Kejbl udara po jednom kao po bubnju. Iznad njegove glave, u fokusu parabole, cev kroz koju teče nafta je obložena crnom keramikom da bi upijala svetlost, a zbog izolacije se nalazi u bezvazdušnom staklenom cilindru. Po vedrom letnjem danu, kada je sunce u zenitu, Nevada Solar Jedan može u električnu energiju da pretvori oko 21% sunčevih zraka. Elektrane na gasni pogon su efikasnije, ali ovo gorivo je besplatno. I ne emituje ugljen-dioksid koji zagreva planetu.
Na svakih tridesetak sekundi, kada motor pomera ogledala malo naviše, čuje se tiho zujanje; do podneva će sva ogledala biti potpuno okrenuta nagore. Ovde je toliko tiho da je teško poverovati koliko se posla obavlja: svaka od 760 grupacija ogledala može da proizvede oko 84.000 vati – skoro 113 konjskih snaga. Do 8 sati pre podne nafta koje teče cevima dostigla je radnu temperaturu. Iz postrojenja za hlađenje kulja bela para. Pola sata kasnije, zvuk turbine unutar proizvodne stanice dostiže nivo veoma piskavog vriska. Nevada Solar Jedan je spremna za rad.
Dolaskom nove administracije u Vašington, koja obećava da će se suočiti sa problemima globalnog zagrevanja i zavisnosti od uvozne nafte, konačno bi mogao da kucne čas solarne energije. Prošle godine, pre nego što je pala zajedno sa privredom, cena nafte je drastično skočila na preko 140 dolara po barelu, što može da nam posluži kao podsetnik na opasnosti od vezivanja budućnosti za nešto tako nepredvidivo kao što je nafta. Suočen sa najgorom recesijom od one iz 1930-ih godina, Vašington obezbeđuje krupne projekte kojim će se pažljivo preispitati infrastruktura zemlje, uključujući i sistem snabdevanja energijom. Predsednik Barak Obama je u svom inauguracionom govoru obećao da će „sunce, vetar i zemljište biti korišćeni za snabdevanje gorivom naših automobila i naših fabrika“. Njegov budžet za 2010. godinu uključuje i ovlašćenje za udvostručavanje obnovljivih energetskih kapaciteta zemlje u naredne tri godine. Turbine s pogonom na vetar i biogoriva će tome značajno doprineti. Ali, nijedan drugi izvor energije nije obilan kao sunce.
Napisao: Džordž Džonson
Snimio: Majkl Melford
Nastavak ove priče možete pročitati u
septembarskom (#35) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari