Svakog popodneva muhamed ide u svetionik.
Ne biste pomislili da je to utočište. Sagrađen pre skoro jednog veka, ovaj italijanski svetionik se ne koristi već godinama. Njegovo spiralno stepenište je napola urušeno. Ogoljene prostorije mirišu na morsku trulež i mokraću. Mladići sede prekrštenih nogu na ovom kršu, žvaću kat – biljku čije lišće sadrži stimulans – i satima igraju igru sa kockama zvanu ladu. Neki čuče u ćošku i puše hašiš. Liče na duhove u gradu prepuštenom smrti. Ali u svetioniku je tiho i bezbedno – ukoliko se bilo koje mesto u Mogadišu može smatrati bezbednim.
Osamnaestogodišnji Muhamed dolazi zbog pogleda. Sa najvišeg sprata vidi ruševine svog komšiluka u nekada čuvenom kvartu Hamarvejne. Može da vidi ostatke bivše američke ambasade, luksuznog hotela Al Uruba, kvarta Šangani, koji je nekada vrveo od trgovaca zlatom i dućana sa parfemima – sve sada sravnjeno sa zemljom. Usamljena koza stoji nasred glavnog puta, dok se vekovima stare kuće s obe strane ulice lagano urušavaju, povremeno sahranjujući žive bespravne stanare u njima. Muhamed takođe može da vidi, tik ispod svetionika, mali srp peska na kome on i još nekoliko momaka ponekad improvizuju fudbalski meč, dok se naga deca drže za komade odbačenog stiropora i plutaju po talasima. On može da posmatra ovaj svakodnevni paradoks radosti i uništenja, ako želi. Ali, on radije pušta pogled daleko, na neiskvareni pokrivač spokojstva Indijskog okeana. „Provodim vreme gledajući more“, kaže, „jer znam da odatle stiže moja hrana.“
Muhamed je ribar. Svakog jutra u pet on gura svoj mali čamac sa mrežama u vodu. Šta god da uhvati, Muhamed kolicima nosi na pijacu. Onih jutara kad vetar nije previše opasan, za svoj ulov može da dobije dva ili čak tri dolara – što znači da će on, njegovi roditelji i dva mlađa brata imati dovoljno za jelo tog dana. Minobacačka granata je onesposobila njegovog oca pre više godina, i porodica zavisi od Muhamedovih prihoda još od njegove četrnaeste godine. On ne može da priušti trošak od deset dolara mesečno da bi pohađao školu. A, u svakom slučaju, svi njegovi nekadašnji školski drugovi su nestali. Većina se pridružila ekstremnoj islamističkoj miliciji zvanoj El Šabab, koja se u najnovijem poglavlju somalijske bede žestoko bori za vlast protiv Prelazne federalne vlade (TFG), klimave alijanse koju podržavaju Ujedinjene nacije. Mladim muškarcima kao što je Muhamed, El Šabab je primamljiv izlaz iz bespomoćnosti. A opet, mnogi od njegovih starih drugara su sad mrtvi.
Muhamed je odrastao u zemlji koja se urušila. Tek se rodio kad je poslednji predsednik Somalije, kultni diktator po imenu Muhamed Siad Bare, bio svrgnut, a zemlja potonula u decenije neprekidne anarhije. On je samo jedan iz čitave jedne generacije koja nema pojma o tome kako izgleda stabilna republika. Mada, naučili su druge stvari. „M16, minobacači, granate, bazuke – umem da ih razlikujem čim ih čujem“, kaže on.
Severna obala Somalije, koja nadgleda ulaske u Adenski zaliv i izlaske iz njega u Indijski okean, jeste baza za pirate koji napadaju pomorski saobraćaj između Evrope i Istoka. Kad sam prošle godine posetio ovu zemlju, somalijski pirati su napadali brodove ispred svoje obale. Ipak, otkrio sam da je u unutrašnjosti zemlje stanje još opasnije, ukoliko je to uopšte moguće. Od tada su se pojačali žestoki sukobi između pobunjenika i vladinih snaga, otkako se u januaru 2009. godine povukla etiopska vojska, koja je upala u Somaliju krajem 2006. godine s ciljem da zbaci kratkotrajnu islamsku vladu i pogura TFG. Taj haos dovodi nove strane borce u Somaliju, koja je postala utočište za teroriste uključene u svetski džihad. „Fond za mir“ već dve godine Somaliju postavlja na prvo mesto na svom spisku neuspešnih zemalja (pogledajte tekst „Zašto se stvari raspadaju“ na stranici XX). Ni ta karakteristika ne uspeva da valjano dočara sav jad Somalije. Već 18 godina Somalija ne uspeva da građanima obezbedi sigurnost, hranu, usluge – niti da im pruži nadu.
Napisao: Robert Drejper
Snimio: Paskal Metr
Nastavak ove priče možete pročitati u
septembarskom (#35) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari