Mi životinje ne cenimo biljke ni izdaleka dovoljno. Kada kolegu, čoveka, želimo da omalovažimo kao neefikasnog ili suvišnog, nazivamo ga „biljkom“. Za osobu koja je postala krajnje bespomoćna zato što je izgubila većinu osnovnih oruđa za snalaženje u životu, kažemo da „vegetira“. Pa ipak, biljke se, hvala na pitanju, sasvim lepo snalaze u životu, što su činile i milionima godina pre nego što smo im se mi pridružili. Istina, nedostaju im takve sposobnosti kao što su kretanje, upravljanje oruđima i vatrom, čudesa svesti i jezika. Za životinje kakve smo mi, to su oruđa za život koja smatramo „najnaprednijima“, što uopšte nije iznenađujuće, budući da su ona bila zvezde vodilje našeg dosadašnjeg evolutivnog razvoja. Ali, sledeći put kada padnete u iskušenje da ljudsku svest slavite kao vrhunac evolucije, zastanite da razmislite odakle vam ta ideja. Upravo iz ljudske svesti. I nije baš neki objektivan izvor.
Pa, hajde da slavimo i neke druge vrhunce evolucije, one koji bi uživali daleko veći publicitet kada bi, umesto nas, istoriju prirode pisale biljke. (Pretpostavljam da je dvonožac s prezimenom koje asocira na polen najpozvaniji za to.) Jer, dok smo mi usavršavali kretanje, svest i jezik, biljke su vredno radile na razvijanju sasvim drugačijeg paketa trikova, uzimajući u obzir osnovnu životnu činjenicu zajedničku svim biljkama: ukorenjenost. Kako da raširite okolo svoje gene kada ste zaglavljeni na jednom mestu? Postanete jako, jako dobri u stvarima kao što su biohemija, inženjering, dizajn i boje, kao i u veštini manipulisanja „višim“ bićima, životinjama primitivnijim od nas i nama samima. Tu posebno mislim na jednu od najvećih i najraznovrsnijih porodica biljaka cvetnica: 25.000 vrsta orhideja koje su, tokom oko 80 miliona proteklih godina, uspele da nasele šest kontinenata i praktično svako mogućno stanište na planeti, od pustinja zapadne Australije do tropskih šuma Centralne Amerike, od krova šume do podzemlja, od udaljenih vrhova mediteranskih planina do dnevnih soba, kancelarija i restorana širom sveta.
Tajna njihovog uspeha? Jednom rečju: obmana. Iako neke orhideje insektima i pticama koje njihov polen raznose od biljke do biljke zaista nude konvencionalnu nagradu u vidu hrane, otprilike trećina vrsta orhideja je još davno, naravno nesvesno, shvatila da može da uštedi na izdacima za nektar i da poveća izglede za reprodukciju tako što će razviti lukavu obmanu, bilo da je ta varka vizuelna, mirisna, taktilna ili sve to odjednom. Neke orhideje mame pčele obećanjem hrane, tako što imitiraju izgled cvetova koji proizvode nektar, dok druge, kao u slučaju orhideje iz roda Dracula, privlače mušice tako što proizvode niz neprijatnih mirisa, od mirisa buđi i trulog mesa do mirisa mačjeg urina i upotrebljenih pelena za bebe. (Verujete mi, omirisao sam ih.) Neke orhideje obećavaju sklonište, razvijajući cvetove u oblicima koji imitiraju rupe koje prave insekti ili prostorije za polaganje larvi. Druge podražavaju muške pčele u letu nadajući se da će izazvati sukob oko teritorije koji će rezultirati oprašivanjem.
Ali, od svih prevara možda je najlukavija ona koju nude one orhideje koje pružaju nagoveštaj seksa. I to ne sasvim običnog seksa. Zapravo, zaista uvrnutog seksa.
Nadajući se da će moći da posmatra ponešto od tog biljnog seksa, pomenuti dvonožac je nedavno otputovao na Sardiniju, vetrovito, brdovito i slabo naseljeno ostrvo 190 kilometara udaljeno od zapadne obale Italije, koje je već dugo poznato po raznovrsnosti flore i otmicama ljudi. (Prevara je tu, očigledno, veoma prisutna u vazduhu.) Pošao sam u potragu za jednom od najgenijalnijih i najdijaboličnijih orhideja: orhidejom pčelicom iz roda Ophrys. (Neki botaničari je nazivaju i „orhidejom prostitutkom“.) Žudeo sam da spustim pogled na tu orhideju i da se susretnem sa njenim nesrećnim oprašivačem još otkako sam čitao o njenoj reproduktivnoj strategiji, koja podrazumeva ono što se u mom stručnom vodiču navodi kao „seksualna obmana“ i „pseudokopulacija“. Ono što sam naučio o orhideji prostitutki me je nateralo da radikalno preispitam svoja shvatanja o tome šta je jedna pametna biljka u stanju da uradi jednoj lakovernoj životinji.
Napisao: Majkl Polan
Snimio: Kristijan Cigler
Nastavak ove priče možete pročitati u
oktobarskom (#36) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari