Ovo budno žuto oko pripada krokodilu sa Nila, strašnom lovcu usavršenom epohama evolutivnih pokušaja i pogrešaka. Tokom perioda od 240 miliona godina ovi predatori i njihovi rođaci vladali su paklenim područjem između suve zemlje i duboke vode. Ali, sada im staništa iščezavaju, i mnoge krokodilske vrste se suočavaju sa neizvesnom budućnošću.
U leto 2008. godine jedan američki krokodil napustio je zaliv Biskejni u Floridi, otplivao kanalom oivičenim jahtama kroz bogataški kraj Koral Gabls i nastanio se u studentskom gradu Univerziteta u Majamiju, gde je povremeno prekidao sunčanje na obalama jezera Osiola da bi prezalogajio kornjaču. Ovaj zubati krokodil je studentima bio svakodnevni podsetnik da su izabrali školu u sunčanoj, suptropskoj Floridi a ne u, recimo, Ajovi.
Ovo nije bio prvi krokodil koji se pojavio u studentskom gradu, ali je postao najpoznatiji. Ljudi su ga prozvali Dona, po predsednici univerziteta i bivšem članu kabineta predsednika Klintona – Doni Šalali – iako se ispostavilo da je mužjak. Dona se povremeno sunčao na travi tek nekoliko metara od univerzitetskog paba, ubrzavajući izmeštanje uspaničenih studenata za stolovima, ali ne bi izazivao nikakva dalja remećenja.
U rano jutro 1. oktobra neko je ubio Donu, što je razbesnelo studente i fakultet. Time je prekršen i državni i savezni zakon: američki krokodil je klasifikovan kao ugrožena vrsta prema zakonu Floride i saveznom zakonu. Mesec dana posle ovog zločina policija je uhapsila jednog muškarca i jednog tinejdžera, koji su navodno želeli lobanju kao trofej.
Primamljivo je upotrebiti Donu kao metaforu za neprilike 23 u svetu priznate krokodilske vrste, grupu srodnih reptila kojoj pripadaju krokodili, aligatori, kajmani i indijski gavijali. Pošto su izdržali milione godina planetarnih klimatskih promena, igru tektonskih ploča i druge ekološke neočekivane mene, oni se suočavaju sa novim izazovom za svoje preživljavanje: sa nama.
Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, populacija krokodila na Floridi je spala na možda manje od 400 jedinki. Sve brojnija ljudska populacija ove države potisnula ih je iz većine zaklonjenih zaliva s morskom vodom gde su nekada živeli, a mnoge su poubijale lovokradice zbog njihove kože, dok su neki preparirani za muzejske izložbe ili su hvatani da bi bili uživo pokazivani.
Od tada su mere zaštite dovele do povećanja broja krokodila na Floridi, kojih sada možda ima oko dve hiljade. „Briga o krokodilima nije nauka o raketama“, kaže Stiv Klet, upravnik Nacionalnog utočišta za divlje životinje na floridskom Jezeru krokodila. „Ako zaštitite njihovo stanište i zaštitite njih da ne budu ubijeni, oni će se brojčano oporaviti. Sada veliki izazov postaje ograničeno područje rasprostiranja: kada jednom zauzmu čitavo raspoloživo stanište, kuda će otići?“
U Doninom slučaju, u neku urbanu oblast gde nije trebalo da živi – osim što verovatno nije bilo bolje alternative.
Za današnje krokodilske vrste često se kaže da su preživele iz doba dinosaurusa. To je tačno, mada ne i potpuno: današnji krokodili su tu oko 80 miliona godina. Ali, oni su tek mali uzorak rođaka krokodilskih vrsta koje su nekada lutale planetom – i, u stvari, nekada njom i vladale.
Krurotarzani (izraz koji paleontolozi koriste da bi obuhvatili sve srodnike krokodila) pojavili su se pre oko 240 miliona godina, u većini slučajeva u isto vreme kad i dinosaurusi. Tokom trijasa preci krokodila su se razvili u širok niz suvozemnih oblika, od vitkih dugonogih životinja nalik vukovima do ogromnih, strašnih zveri na vrhu lanca ishrane. Neke su, kao životinja po imenu efigija, makar deo vremena hodale na dve noge i verovatno su bile biljojedi. Krurotarzani su na kopnu bili tako dominantni da su dinosaurusi bili ograničeni na ekološke niše koje su mogli da zauzmu, i uglavnom su ostajali mali i malobrojni.
Napisao: Mel Vajt
Snimio: Bruno Kalendini, Biosfoto
Nastavak ove priče možete pročitati u
novembarskom (#37) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari