U avgustovskom broju sam završnu reč priveo kraju rečenicom da radoznalost nema granica, što mogu još jednom da potvrdim i podsetim vas na naslovnu stranu ovog, decembarskog broja. Dok nauka probija granice poznatog ili tek naslućenog dela kosmosa, i mi u Srbiji napredujemo, malo po malo. Najavljuje se ukidanje viza, pa ćemo valjda lakše da virnemo u susedne i ine zemlje Šengenskog sporazuma, ako nas „stara gospoja Jevropa“ ne prevari. Nadam se da će za onu decu koja silom nesrećnih prilika nikada nisu prešla granice Srbije ova mogućnost biti dobar motiv da njihova generacija poništi mnoge, ovde vladajuće, predrasude. To se verovatno neće dogoditi preko noći, ali promene su moguće, možda i izvesne… Treba se setiti koliko je samo dugo bilo validno mišljenje da naš sistem ima devet planeta, pa smo bili svedoci naučnog obrta kojim je Pluton „sklonjen“ od svoje dotadašnje porodice i sada predvodi novu.
Međutim, činjenicu da se neke promene ne događaju baš lako i brzo dokazuje i naša ovomesečna priča o plemenu Hadza. Možete li sebe da zamislite u situaciji da nemate predstavu o vremenu niti da od njega zavisite? Možete li sebe da zamislite kako sa naivnom ravnodušnošću prihvatate sve oko sebe? Ja priznajem da ne mogu, a priznajem i da donekle zavidim Hadzama. Oni ne moraju da prate zadate termine niti da postavljaju rokove saradnicima (mada među mojima ima onih koji ponekad „hadzanski“ ležerno shvataju pojam rokova, kao verovatno i u svakoj redakciji na svetu). Ali, ne žalim se. Zahvaljujući težnji da se znanje, vreme i sve što nas okružuje sistematizuje, ovog meseca možemo da naučimo mnogo toga o Keltima koji su naseljavali i ove krajeve. O onome što im dugujemo ćemo drugom prilikom, a s obzirom na naša česta poređenja sa Ircima (i uvek sjajne odnose), ili na naše sklonosti u slavlju, jelu i piću, rekao bih da su mnogi Kelti ovde i pretekli.
Čuvajte se i u zdravlju provedite decembarske praznike. Godina 2009. je na zalasku, mahnite joj, a 2010. dočekajte još srećniji.
Novi komentari