Srećan Krampus? Divlji božićni lik se demonski vraća. Krampus je dobio ime po reči koja znači „kandža“. Prikladno za demona koji hvata nevaljalu decu i stavlja ih u svoju vreću. Popularan u alpskim selima pre više vekova, Krampus je veoma plašio decu – njegov dugi crveni jezik samo je pojačavao strah – i učio ih da se zlo povija pred dobrim. Služio je preteči Deda Mraza, blagom svetom Nikoli, koji je imao „moć da Krampusa vrati u pakao“, kaže austrijski etnolog Ulrike Kamerhofer-Agerman.
Evropa je nekada imala čitav spisak božićnih nevaljalaca kao što je Krampus od kojih su mnogi imali paganski koren. A Jule je bila slična današnjoj Noći veštica, delimično zato što poljoprivrednici nisu imali posla na zemlji i mogli su da se obesno zabavljaju. Na dan 5. decembra, u navečerje praznika Svetog Nikole, ljudi bi lupali na vrata tražeći hranu i piće.
Ali s početka devetnaestog veka crkvene vođe su marginalizovale Krampusa. On sada doživljava malo uskrsnuće, uglavnom radi zabave. Samo austrijska država Salcburg ima 180 krampus klubova, od kojih je više od polovine otvoreno posle 1990. godine, kaže Jozef Mozer mlađi, direktor austrijskog Krampus muzeja. Veseljaci lutaju ulicama u Krampusovom ruhu, zveče zvonima i vesele se. „To baš godi!“, kaže Mozer. Avaj, neki piju, galame, čak prave nered – podjednako plašeći i decu i odrasle.
Na slici
Životinjski rogovi krase kostime Krampusa koji su se nosili tokom prethrišćanskih terevenki u Minhenu.
Napisao: Mark Silver
Fotografija: Mihael Dalder, Reuters/Corbis
Novi komentari