Šta je prvo što vam padne na pamet na pomen Škotske? Kilt, gajde, viski, Šon Koneri, ovca Doli, Džeki Stjuart, Loh Nes… Hebridi? Ima još mnogo toga što ovaj deo Ujedinjenog Kraljevstva ima da ponudi, ali ću se nakratko zadržati na viskiju, što zbog globalne rasprostranjenosti, što iz ličnog afiniteta prema ovom plemenitom piću, nekada poznatom i kao aqua vita, voda života.
Današnja reč whisky (whiskey) vodi poreklo od keltske reči za vodu života, uisge beatha. Mnoge destilerije prvoklasnih viskija nalaze se upravo na ostrvima Hebrida, a prednjači ostrvo Ajla, gde se proizvodi i sam vrh „premijer lige“ među viskijima, Boumor. Ili Talisker na ostrvu Skaj.
Škotska upornost i u izvesnoj meri odanost tradiciji učinile su da viski bude poznat bukvalno u svakom kutku sveta, pri tom i dalje kao škotsko nacionalno piće. Tome su doprineli i mnogi proslavljeni umetnici, koji nisu bili Škoti, kao na primer kompozitor Igor Stravinski: „Bože, toliko volim da pijem skoč da ponekad pomislim da mi je ime Igor Stra-viski“, ili književnik Mark Tven: „Previše bilo čega je loše, ali previše dobrog viskija je jedva dovoljno.“
Otac revolucionarnog medicinskog otkrića penicilina, nobelovac Aleksandar Fleming, bio je Škotlanđanin i nije ostao imun na deo nacionalnog ponosa: „Dobar gutljaj viskija pred spavanje – nije baš nauka, ali pomaže.“
Škotska, nekako uvek mistična, svakako zaslužuje još mnoga istraživanja u raznim oblastima. Sve češće pominjanje škotskog zahteva za nezavisnošću može da ustalasa Britaniju i Evropu, ali će rešenje tog problema u domovini ovce Doli verovatno biti nesvakidašnje, kao uostalom i skoro sve što je škotsko.
Podižem čašu viskija u vaše zdravlje i za uspešnu 2010. godinu. Živeli!
Novi komentari