Koliko života možete da nađete u jednoj kubnoj stopi? To je dovoljno mali deo ekosistema koji može da stane u vaše krilo. Da bi odgovorio na ovo pitanje, fotograf Dejvid Litšvager je nosio zeleni metalni ram, kocku čije su ivice dužine 30,5 centimetara, u potpuno različite životne sredine – kopnene i vodene, tropske i umerene. Na svakoj lokaciji bi postavio kocku i posmatrao, brojao i fotografisao uz pomoć svog saradnika i mnogih biologa. Cilj: da predstavi stvorenja koja su živela u tom prostoru, ili su se kretala kroz njega. Ovaj tim je onda razvrstao kocke po staništima, izmamljujući svakog stanovnika, do onih veličine otprilike jednog milimetra. Da bi se to postiglo, u proseku je bilo potrebno tri nedelje na svakoj lokaciji. Sve u svemu, fotografisano je više od hiljadu pojedinačnih organizama, a njihova različitost je predstavljena u grupama na ovim stranicama. „To je podsećalo na pronalaženje malenih dragulja“, kaže Litšvager.
Kada zarijete ašov u zemlju ili otkinete deo korala, tada, poput boga, sečete kroz čitav jedan svet. Prelazite skrivenu granicu poznatu malobrojnima. Odmah tu pri ruci, oko i ispod naših nogu, leži najmanje istraženi deo površine ove planete. To je, takođe, najbitnije mesto na Zemlji za ljudski opstanak.
U bilo kojoj životnoj sredini, na zemlji, u šumskim krošnjama ili u vodi, pogled vam prvo privuku velike životinje – ptice, sisari, ribe, leptiri. Ali, manji stanovnici, daleko brojniji, postepeno počinju da ih bacaju u zasenak. Tu su insekti koji gmižu i zuje među biljkama, crvi i stvorenja koja se ne mogu ni imenovati što se uvijaju ili beže da nađu zaklon kada prevrnete baštensku zemlju zbog setve. Tu su i oni dosadni mravi koji nagrnu napolje kada im se slučajno rasturi mravinjak i grozne larve buba na požutelom korenju trave. Kada prevrnete kamen, još ih je više: vidite male paukove i raznorazna bleda nepoznata stvorenja različitih oblika kako se šunjaju kroz spletove strukova gljiva. Majušne bube se kriju od iznenadnog svetla, a mokrice uvijaju svoja tela u odbrambene lopte. Stonoge, nalik oklopnim zmijama u svom svetu, uvlače se u najbliže pukotine i rupe koje prave gliste.
Ponekad izgleda da se ta gadna gomila, kao i minijaturna carstva koja nastanjuju, ne tiču ljudi. Ali, da budemo iskreni, naučnici su zaključili potpuno suprotno. Zajedno sa bakterijama i drugim nevidljivim mikroorganizmima koji plivaju ili su nastanjeni oko mineralnih čestica zemljišta, ovi podzemni stanovnici suštinski su važni za život na Zemlji.
Teren koji nastanjuju nije samo mešavina prljavštine i truleži. Čitava podzemna sredina je živa. Živi oblici stvaraju skoro sve supstance koje teku oko nepokretnih čestica.
Ako bi svi ovi organizmi nestali iz bilo kog kubnog dela prostora predstavljenog na ovim fotografijama, životna sredina bi se u njemu dramatično izmenila. Molekuli zemljišta ili rečnog korita postali bi manji i jednostavniji. U vazduhu bi se promenile srazmere kiseonika, ugljen-dioksida i drugih gasova. Sve u svemu, dostigla bi se nova fizička ravnoteža, u kojoj bi kubna stopa ličila na istu sa neke udaljene, jalove planete.
Zemlja je jedina planeta za koju znamo da ima biosferu. Ovaj tanki, opnasti sloj života je naš jedini dom. Samo on je u stanju da održi tačno onakvo okruženje kakvo nam je potrebno da bismo ostali živi.
Većina organizama biosfere, i ogroman broj njenih vrsta, može se pronaći na površini ili odmah ispod nje. Njihovim telima prolaze ciklusi hemijskih reakcija od kojih zavisi sveukupni život. Sa preciznošću koja prevazilazi sve sa čim može da se poredi naša tehnologija, neke od ovih vrsta razgrađuju mrtvi biljni i životinjski materijal koji stiže odozgo. Specijalizovane grabljivice i paraziti hrane se ovim lešinarima, dok se specijalisti višeg nivoa, za uzvrat, hrane njima. Sve ovo, na zajedničkom poslu neprestane smene rođenja i smrti, vraća biljkama nutrijente potrebne da nastave fotosintezu. Bez potpune usaglašenosti čitavog ovog lančanog spoja, biosfera bi prestala da postoji.
Napisao: Edvard Vilson
Snimio: Dejvid Litšvager
Nastavak ove priče možete pročitati
u februarskom broju (#40) časopisa National Geographic Srbija.
Skorašnji komentari