Zagledavši se u jezerce, vi vidite glatku površinu. Sićušna buba koja hoda po vodi vidi težak teren. Voda svuda nailazi na list, grančicu ili obalu, površina se naviše zakrivljuje za nekoliko milimetara. Rezultat je meniskus, od grčke reči za „mesec“, čiji oblik srpa podseća na zakrivljenje vode.
Dok se penjete uz brdo, trenje između vaših stopala i zemlje gura vas naviše. Ali većina insekata koji hodaju po vodi kliza na malim džepovima vazduha, krećući se po veoma klizavom svetu. Pa, kako takva buba uspeva da se uzvere uz uzdignuti meniskus da bi izlegla jaja na listu ili izbegla grabljivca? Istraživači na MIT-u, Džon Buš i Dejvid Hju, kažu da ona koristi iste one sile koje zbijaju pahuljice žitarica u činiji sa mlekom. Gledajući ubrzane video snimke, videli su da insekt koji se približava meniskusu menja oblik površine vode pod svojim telom (crtež ispod). Na isti način na koji trambulina stiče radnu sposobnost dok stojite na njoj, površina vode dobija veću energiju kada je buba iskrivi. Bube ovu energiju koriste da se popnu uz meniskus – i pobegnu pred čeljustima gladnog grgeča.
Na slici
Gazivoda izobličuje površinu bare svojim nogama.
Napisala: Džuli Bervold
Fotografija: Hideta Nagai
Novi komentari