U proteklih godinu i nešto dana vrhunski fotografi su vršili istraživanja po našem kontinentu u želji da zabeleže ono što je od divljine ostalo u visokourbanizovanoj Evropi. Deo njihovih otkrića možete videti u našoj ovomesečnoj priči Divlja čuda Evrope.
Evropski kontinent je mnogo poznatiji po gradovima koji privlače na stotine miliona turista, po arheološkim nalazima i svojoj bogatoj istoriji. Srećom „stara dama“ je u „svom dvorištu“ imala dovoljno prostora da omogući razvoj divljeg sveta.
Danas oko jedne petine evropske površine uživa neku vrstu zaštite. Ova putešestvija fotografa u nenaseljene delove Evrope podsećaju na poduhvate velikih evropskih istraživača koji su napustili svoj kontinent da bi otkrili nove svetove. Zahvaljujući programu Divlja čuda Evrope, danas imamo jedan novi dokument i novi svet na tlu starog kontinenta.
Milan Radišić, prijatelj i saradnik NG Srbija, čije ste fotografije na temu „cvetanja Tise“ videli u našem julskom broju 2007. godine, bio je angažovan u pomenutoj evropskoj misiji na teritoriji Crne Gore i Grčke, što ćete verovatno videti u nekom od narednih brojeva. U Srbiji je bio holandski fotograf Ruben Smit sa zadatkom da zabeleži „mala stvorenja“, kako on to sam kaže. Serija njegovih fotografija iz močvarnih područja Srbije takođe će biti objavljena.
Naša zemlja je bogata inspirativnim pejzažima ili lokacijama na kojima je moguće pronaći prirodne retkosti. Međutim, ne oskudevamo ni u ugroženim vrstama koje su pod najvišim stepenom državne zaštite. Svoju prvu „Crvenu knjigu“, koja se odnosi na najugroženije vrste, Srbija je dobila 1999. godine.
U njoj su navedene i vrste i podvrste koje su nepovratno izgubljene, a živele su samo na tlu Srbije.
Uz malo dugoročnije razmišljanje i planiranje možda spasemo ono što se spasti može. Uz bahatost i „lako ćemo“ teško da nam spasa može biti.
Novi komentari