Zatvorenik poznat kao El Ninjo, ili Dečak, ušao je u Centar za primenu pravnih posledica bavljenja kriminalom pre devet i po godina. Visok i nezgrapan, sa šaljivim dečjim osmehom, deluje kao da nikad nije odrastao, mada bi zbog onoga što je učinio svaki drugi čovek osedeo. Otac ga je ostavio kad je imao sedam godina i odrastao je kod babe i dede po majci. Imao je 20 godina kad je počinio ubistvo koje ga je dovelo u ovaj zatvor na severu Meksika. Njegov drugar Antonio, uredno obučen, britak, hitrih pokreta i toplog pogleda, ubačen je u istu pritvornu ćeliju, pod optužbom za otmicu. „Od tada smo drugovi“, kaže jedan, a drugi se slaže.
Niko ne zna kada će El Ninjo da napusti zatvor, ali on ima razlog da se nada: oslanja se na zaštitnika koji je, kako on veruje, sprečio zatvorske čuvare da kod njega otkriju nekoliko najstrože zabranjenih predmeta koji bi mu kaznu produžili za nekoliko decenija. „Stražari nisu ništa videli, iako im je bilo pred očima“, kaže. To natprirodno biće ga čuva kad ga okruže neprijatelji – a ona je tu, kaže Antonio podržavajući verovanje svog druga, i kad svi tobožnji prijatelji zaborave tvoje ime i ostaneš, kao što kaže meksička poslovica, čak i bez psa koji bi lajao na tebe. Ta čudotvorka, čuvarka najbespomoćnijih i najgrešnijih, jeste La Santa Muerte, Sveta smrt.
Ona je samo jedna od više natprirodnih stvorenja kojima su se Meksikanci okrenuli otkako je njihova zemlja upala u sve moguće probleme – suša, izbijanje epidemije svinjskog gripa za kojom je usledio kolaps turizma, presušivanje rezervi nafte koja je glavni izvozni proizvod, ekonomska propast, a iznad svega, prokletstvo trgovine narkoticima i dobro poznatog, strašnog nasilja koje je prati. Iako ukupan broj ubistava u Meksiku stalno opada u protekle dve decenije, zločini koje čine trgovci drogom su stravični i toliko su uzdrmali vladavinu prava da se obični Meksikanci redovno glasno pitaju jesu li las mafias već pobedile u ratu protiv meksičke države.
„Emotivni pritisci, životne napetosti u doba krize naveli su ljude da potraže simbolične likove koji će im pomoći da se suoče sa opasnošću“, kaže Hose Luis Gonzales, profesor na Meksičkoj nacionalnoj školi antropologije i istorije, koji se specijalizovao na polju narodnih verovanja. Među spasonosnim figurama nalaze se afro-kubanska božanstva, koja su nedavno našla put do novih obala, i odmetnici koji su se preobrazili u čudotvorce, kao što je mitski bandit iz severnog Meksika zvani Hesus Malverde. Čak su i svecima iz Novog zaveta izmenili namenu, da posluže za postizanje ne spasenja već uspeha. U ovom sve većem duhovnom univerzumu, obožavanje kostura obučenog u dugi ogrtač sa oštrom kosom u rukama – La Santa Muerte – verovatno je kult koji se najbrže širi i koji je, bar na prvi pogled, najekstravagantniji među novim kultovima. „Ako to posmatrate iz pozicije zemlje koja je u proteklih deset godina postala opasno prisna sa smrću“, kaže Gonzales, „shvatićete da je ovaj kostur vrlo konkretna i jasna simbolična aluzija na trenutnu situaciju.“
Doskora nepoznata većini Meksikanaca, ova predstava smrti podseća na srednjovekovne prikaze Mračnog kosača, ali se suštinski razlikuje od razigranih kosturova koji se izlažu za Dan mrtvih – dan kada se Meksikancima vraćaju voljeni pokojnici da sa živima podele nekoliko sati svetkovine i uspomena. Njene oltare sada možete da pronađete po celom Meksiku, na ulicama i u domovima siromašnih. Njeni sledbenici su i muškarci i žene. U centru grada Meksiko, u četvrti koja je oduvek bila nemirna i prkosna, Enriketa Romero predvodi molitvu u čast kostura svakog prvog u mesecu. Kombinacija namćora koji puno psuje a ponaša se majčinski, Romerova je bila među prvim i najdelotvornijim propagatorima kulta za koji neki veruju da je nastao u gradovima duž Meksičkog zaliva, ali sada pokriva širu teritoriju u celoj zemlji. Takođe, u Kaliforniji i Centralnoj Americi mladi pale sveće u čast La Santa Muerte i tetoviraju njen lik na koži u raznim veličinama, od malih do ekstremno velikih. Pre nekoliko godina Ministarstvo unutrašnjih poslova je poništilo registraciju La Santa Muerte kao legitimne religije, ali bez ikakvog efekta. Na kioscima se prodaju video zapisi sa uputstvima kako se moli ovoj svetici, a čak i popularni intelektualci počinju da govore kako je kult „veoma autentičan“.
Napisala: Alma Giljermopreto
Snimio: Šol Švarc
Nastavak ove priče možete pročitati u
majskom (#43) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari