Donald ima najvišu kulu u šumi. Ona nije tako veličanstvena poput kule Donalda Trampa, ali je i pored toga impresivna, sagrađena pomoću jedinog alata koji mu stoji na raspolaganju – njegovog kljuna. Donald, mekgregorova budoarka, živi u mračnim šumama Adelbert Rejndža na Papua Novoj Gvineji. On je ovde, povrh mahovinom obrasle platforme i oko mladog stabla, izatkao svoju kulu od pruća i grančica. U njenom podnožju je naslagao gomile lešnika, buba i gljiva krem boje; po njenim nižim grančicama je nanizao vence od guseničijeg izmeta blistavog od rose. Tako ukrašena, njegova se kula izdiže skoro metar iznad šumskog tla, stremeći ka nebu kao svetionik. Donald džedži na obližnjem drvetu i usmerava svoj kljun u istom pravcu. Rat-a-tat-tat, razleže se njegov zov. Rat-a-tat-tat.
Sve ovo – detaljno osmišljena kula, lepe ponude i kreštava dozivanja – ima jednu jedinu svrhu – da ženke mekgregorove budoarke ubedi da je on, Donald, a ne neki drugi tip, najbolji mužjak u komšiluku, taj koga cure treba da izaberu za partnera. Da li je Donaldova fensi kula dorasla zadatku?
„Ovo je konačni test“, kaže Bret Benz, ornitolog sa Univerziteta u Kanzasu, koji je Donalda krstio po magnatu nekretnina. „U redu, znači on ima najvišu kulu u kraju. Hajde da vidimo da li može da privuče cicu.“ U slengu, „cica“ je izraz za lepši pol.
Da bi zaveli ženke, mužjaci, 17 od 20 poznatih vrsta budoarki, podižu građevine koje često podsećaju na senicu ili čardak, sa vešto ukrašenim prilazom. Benz je premerio sve čardake mužjaka mekgregorovih budoarki koje je pronašao u ovoj šumi tako da merodavno može da govori o Donaldovom ostvarenju. Otkako je video-kamere postavio u čeke, koje snimaju svaki pokret ovih ptica, uključujući i njihovo parenje, Benz, takođe, zna mnogo o tome šta Donald i ostali mužjaci rade u svojim čardacima.
Budoarke privlače naučnike jer jasno pokazuju moć polne selekcije, kako je Čarls Darvin definisao evolucionu silu da bi njome objasnio upadljivo muške osobine kao što su pevanje, jarke boje i rogovi. Darvin je primetio da su kod većine životinjskih vrsta ženke te koje biraju, donoseći svoju odluku na osnovu kićenja i razmetanja kojima se mužjaci koriste da bi ih privukli. Budući da je većina budoarki poligamna, što znači da se jedan mužjak pari sa više ženki, a s obzirom na to da ti mužjaci prave dekorativne čardake, to ih čini izvrsnom vrstom za testiranje ove ideje. Mužjaci ne pomažu ženki da izgradi gnezdo, izleže jaja ili podiže ptiće – daju joj samo svoje gene. Zato su ženke vrlo izbirljive u odabiru mužjaka.
Isto tako, ljudi proučavaju budoarke jer su… pa dobro, izgovoriću to, jer su iznenađujuće slične ljudima. Zapravo, evolucioni biolog Džared Dajmond ih je nazvao „najintrigantnijim ’ljudima’ među pticama“. Ove su ptice u stanju da sagrade kolibicu koja liči na kuću za lutke; umeju da aranžiraju cveće, lišće i pečurke na tako umetnički način da bi vam se moglo oprostiti ako pomislite da je sve to Matis namestio i da samo što nije postavio svoj štafelaj; neke mogu istovremeno da pevaju i muške i ženske delove dueta drugih vrsta, a druge lako oponašaju promuklo kreštanje smejuće kokabure ili buku motorne testere. Uz to, sve one plešu. I, vezano za Donaldovu hrpu buba, on ih ubija isključivo da bi njima ukrašavao. Ljudi su jedina druga poznata vrsta koja životinje koristi na ovaj način.
Napisala: Virdžinija Morel
Snimio: Tim Laman
Nastavak ove priče možete pročitati u
julskom (#45) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari