Morska neman Keta (lat. Cetacea), koju je ubio Persej, velika je riba koja je u Starom zavetu progutala Jonu, ili čudovište na čijim leđima, prema srednjevekovnim bestijarijumima, raste žbunje pa moreplovci pomisle da je reč o ostrvu, ili sjajna gravura u steni iz kamenog doba u Skogerfajenu u Norveškoj, Mobi Dik… ili, ako vam je draže, neman u čijoj su utrobi Đepeto i Pinokio proveli neko vreme. To su samo neki od primera kako je najveći morski sisar doživljavan.
Danas su mnogi istraživači saglasni da su neka vrsta samosvesti, socijalizacija ili čak empatija, sposobnosti koje krase ove vodene džinove, kao i da većina vrsta kitova primenjuje neke od najsloženijih oblika ponašanja u prirodi, o čemu je već bilo reči u prethodnim brojevima National Geographica.
Ovi sisari ne privlače pažnju samo svojom veličinom i ponašanjem, nego i svojom dugovečnošću. Negde sam pročitao da pojedine vrste mogu da žive i dve stotine godina.
Osim toga, kitovi su rekorderi u još nekim „disciplinama“; na primer, kitovo mleko sadrži 50 odsto masnoće, deset puta više u odnosu na ljudsko mleko, plavi kit nije samo vlasnik najdužeg polnog organa, od oko 3 metra, nego se smatra i najglasnijom životinjom na našoj planeti, koja može da proizvede zvuk od preko 180 decibela.
Kitovi su poznati i po svojim kompleksnim komunikacijskim veštinama, što naročito dolazi do izražaja kada su sami ili se pridružuju grupi, odnosno kada pozivaju na ostvarivanje kontakta . Jedno nedavno istraživanje, koje se bavilo analizom frekvencija i trajanja oglašavanja kitova, ustanovilo je da kitovi „podižu glas“, odnosno pojačavaju amplitudu zova kako bi nadglasali buku u okolini, s tim da ne menjaju frekvenciju.
Naša ovomesečna priča pokušava da rasvetli poreklo ovih interesantnih životinja, ali da bismo saznali više o njima potrebno je obezbediti im i budućnost, što neće biti lak posao ukoliko se nastavi tempo iz prošlog veka kada je ubijeno oko dva miliona kitova.
Novi komentari