Korijander je biljka koja se ili obožava ili mrzi. Naizgled bezazleni glavni sastojak meksičke, azijske i indijske kuhinje postao je sveži sastojak u novinskim pričama i nadahnutim blogovima koji odišu strašću. Obožavaoci njegov ukus porede sa citrusnim voćem, oni koji ga mrze kažu da zaudara na sapun. Na kojoj god da ste strani, naići ćete na solidarnost.
Pa ipak, to nije samo stvar ukusa. Prema Čarlsu Visockom iz Centra za hemijske nadražaje „Monel“, zapravo se radi o nadražaju koji mozak registruje na osnovu složene kombinacije ukusa, mirisa, toplote i strukture. U slučaju korijandera, Vizsocki sluti da i geni igraju izvesnu ulogu. Njegova studija o blizancima, koja je u toku, pokazuje da jednojajčani blizanci imaju istu reakciju na njega mnogo češće od dvojajčanih.
Genetska presuda još uvek nije doneta, ali je sigurno da se u Kaliforniji, gde se pažljivo sastavljaju godišnji izveštaji, proizvodnja korijandera udvostručila u poslednjoj deceniji. Poljoprivredni ekonomista Gari Lucier kaže da Amerikanci pojedu u proseku 150 grama korijandera godišnje, verovatno zbog sve raznovrsnije američke kulinarske scene. Da li je to ukus pobede ili ukus koji vas tera da zapenite?
Na slici:
Korijander je, ustvari, list istoimene biljke. Oni koji ga ne vole kažu da čak i jedna grančica jako miriše na sapun.
Napisala: Ketrin Barker
Fotografija: Mark Tisen
Novi komentari