Mumije nam bude maštu i osvajaju dušu. Obavijene velom tajni i magije, one su nekada bile ljudi koji su živeli i voleli, kao i mi danas.
Smatram da treba poštovati drevne umrle i da ih treba ostaviti da počivaju u miru.
Međutim, postoje neke tajne o faraonima koje mogu da se otkriju samo proučavanjem njihovih mumija. Skeniranjem mumije kralja Tutankamona, još 2005. godine, pokazali smo da on nije umro od posledica udarca u glavu, kao što su mnogi do tada verovali. Naša analiza otkrila je da je rupa na njegovom potiljku nastala tokom procesa mumifikacije. Ispitivanje je pokazalo i da je Tutankamon umro u devetnaestoj godini života, možda ubrzo nakon što je doživeo prelom leve noge. Ali, postoje misterije u vezi sa Tutankamonom koje čak ni skener ne može da razotkrije. Sada smo još detaljnije ispitali njegovu mumiju i došli do izvanrednih otkrića o njegovom životu, rođenju i smrti.
Priča o Tutankamonu liči mi na dramu čiji završetak još nije napisan. Prvi čin drame počinje oko 1390. godine p.n.e., nekoliko decenija pre nego što se Tutankamon rodio, kada veliki faraon Amenhotep III stupa na presto Egipta. Ovaj kralj iz XVIII dinastije je neizmerno bogat. Vlada imperijom koja se proteže na 1.900 kilometara, od reke Eufrat na severu do četvrte katarakte Nila na jugu. Sa svojom suprugom, moćnom kraljicom Tijom, vlada 37 godina, obožava bogove svojih predaka, pre svega Amona, dok narod i država cvetaju zahvaljujući ogromnom bogatstvu koje se u Egipat sliva iz stranih, vazalnih zemalja.
Ako prvi čin govori o tradiciji i stabilnosti, onda drugi čin govori o pobuni. Amenhotep III umire i nasleđuje ga mlađi sin, Amenhotep IV, čudak i vizionar koji odbacuje Amona i ostale bogove državnog panteona i obožava samo jednog boga, Atona, odnosno sunčev disk. U petoj godini vladavine kralj menja svoje ime u Ehnaton – „onaj ko blagotvori u ime Atona“. Sebe uzdiže do statusa živog boga, napušta tradicionalno versko središte, Tebu, i gradi veliki ceremonijalni grad 290 kilometara severnije, na mestu koje se danas zove Amarna. U njemu živi sa znamenitom suprugom, lepom Nefertiti. Njih dvoje služe kao prvosveštenici Atona, a pomaže im njihovih šest voljenih kćerki. Amonovim sveštenicima oduzeti su sva moć i bogatstvo, jer Aton se sada smatra vrhovnim božanstvom. I umetnička dela iz ovog vremena odišu novim naturalističkim pristupom; prikazi samog faraona ne sadrže idealizovane crte lica, ni mlado mišićavo telo kao slike njegovih prethodnika, već je predstavljen kao prilično feminizovana figura opuštenog stomaka, duguljastog lica i debelih usana.
Završetak Ehnatonove vladavine obavijen je tajnom. Ove dramske scene odvijale su se iza zavese. Jedan ili možda dva kralja nakratko su vladala, ili uporedo sa Ehnatonom, ili posle njegove smrti, ili u oba perioda. Kao i mnogi drugi egiptolozi, smatram da je prvi od tih „kraljeva“ zapravo bila Nefertiti. Drugi kralj je tajanstvena ličnost zvana Smenhare, o kojoj ne znamo skoro ništa. Ono što sigurno znamo jeste da, kad se zavesa podigne u trećem činu, na prestolu sedi dečak – devetogodišnji Tutankaton („živo oličenje Atona“). U prve dve godine vladavine, on i njegova supruga Anhesenpaaton (kćerka Ehnatona i Nefertiti) napuštaju Amarnu i vraćaju se u Tebu, ponovo otvaraju stare hramove i vraćaju im sjaj i bogatstvo. Svoja imena menjaju u Tutankamon i Anhesenamon, javno proklamujući svoje odbacivanje Ehnatonove jeresi i obnovljenu posvećenost kultu boga Amona.
Tada se zavesa spušta. Deset godina posle dolaska na presto, Tutankamon je mrtav, bez naslednika. Na brzinu je sahranjen u maloj grobnici, prvobitno namenjenoj nekoj privatnoj, a ne kraljevskoj osobi. U talasu reakcija na Ehnatonovu jeres, naredni vladari uspevaju da izbrišu skoro sve tragove kraljeva iz Amarne, među kojima je i Tutankamon.
Nastavak ove priče možete pročitati u
septembarskom (#47) broju časopisa National Geographic Srbija.
Napisao: Zahi Havas
Snimio: Kenet Garet
Novi komentari