Žena koja sedi na klupi u starom delu Jerusalima, okruglog lica, umotana u šal na jesenjoj studeni, grize jabuku i proučava građevinu koja joj je donela i slavu i neprijatnost. To zapravo i ne izgleda kao građevina već kao oniži kameni zidovi koji se naslanjaju na jedan drevni terasasti potporni zid visok 20 metara. Ali pošto je ona arheolog i pošto je ovo njeno otkriće, ona vidi ono što drugi možda ne vide. Vidi položaj građevine na severnoj strmini drevnog grada, koja se nadnosi nad jerusalimskom dolinom Kedron i zamišlja idealni vidikovac sa kog može da se sagleda kraljevstvo. Zamišlja feničanske drvodelje i zidare koji su sagradili građevinu u X veku p. n. e. Zamišlja i Vavilonce koji su je razorili četiri veka kasnije, a naročito joj misli okupira čovek za kog smatra da je naložio gradnju. On se zvao David. Ona je obznanila svetu da je ovo najverovatnije građevina koja je opisana u „Drugoj knjizi Samuilovoj“: „I Hiram car Tirski posla… drvodjelju i kamenara, i sagradiše kuću Davidu. I razumje David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem, i da je uzvisio carstvo njegovo radi naroda svojega Izrailja.“
Žena se zove Ejlat Mazar. Grickala je jabuku i posmatrala, potpuno staloženo, sve dok se nije pojavio turistički vodič, mladi Izraelac. On je došao u pratnji nekoliko turista koji su se okupili ispred klupe da bi osmotrili zgradu. Onog trenutka kad je vodič progovorio, znala je šta sledi. Turistički vodič je njen bivši student arheologije. Već je čula da on dovodi turiste na ovo mesto i govori im da ovo nije Davidova palata i da je čitav arheološki rad u Gradu Davidovom u stvari izgovor izraelskih desničara za svojatanje teritorije i raseljavanje Palestinaca.
Mazar skače sa klupe i žustro prilazi turističkom vodiču. U lice mu sručuje bujicu reči na hebrejskom, dok on trpeljivo zuri u nju. Zatečeni turisti je nemo posmatraju dok se ljutito udaljava.
„Čovek stvarno mora da bude jak“, mrmlja ona u hodu. „Kao da svi hoće da ti unište ono što radiš.“ Zatim dodaje, jadikujući: „Zašto? Šta smo pogrešno uradili?“ Arheolog ulazi u svoj automobil. Izgleda potreseno. „Osećam se bolesno zbog stresa“, kaže ona, „izgubila sam godine života.“
Nigde u svetu arheologija toliko ne liči na sportski okršaj. Ejlat Mazar je jedan od razloga za to. Ona je 2005. godine objavila da smatra da je pronašla palatu kralja Davida, što je zvučalo kao da brani tvrdnje „stare škole“, koja je već četvrt veka pod žestokim udarom kritike, odnosno da je biblijski opis carstva koje je osnovao David, a nastavio Solomon, zapravo istorijski tačan. Tvrdnje Ejlat Mazar ohrabrile su one hrišćane i Jevreje širom sveta koji zagovaraju doslovno tumačenje Starog zaveta. Njeno navodno otkriće ima posebnu težinu u Izraelu, gde je priča o Davidu i Solomonu isprepletena sa istorijskim pretenzijama Jevreja prema biblijskom Cionu.
Priča je poznata svakom ko je čitao Stari zavet. Mladi pastir David iz plemena Judejaca ubija diva Golijata iz neprijateljskog plemena Filistejaca i postaje kralj Judeje posle smrti Saula. Krajem XI veka p. n. e. osvaja Jerusalim, ujedinjava narod Judeje sa rasutim plemenima Izrailja na severu i stvara kraljevsku dinastiju koju Solomon produžava u X vek p. n. e. Međutim, iako Biblija kaže da su David i Solomon kraljevstvo Izraela uzdigli u moćno i prestižno carstvo koje se protezalo od Sredozemnog mora do reke Jordan, od Damaska do pustinje Negev, postoji mali problem: uprkos višedecenijskim istraživanjima, arheolozi nisu pronašli nijedan čvrst dokaz da su David i Solomon uopšte nešto gradili.
Onda se Mazar slavodobitno oglasila. „Znala je šta radi“, kaže njen kolega, izraelski arheolog Dejvid Ilan, sa Hebrejskog junion koledža. „Namerno je ušla u taj sukob da bi izazvala polemiku.“
Nastavak ove priče možete pročitati u
decembarskom (#50) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
Pastir svira frulu svojim kozama u blizini Jerusalima, nekoliko kilometara od mesta na kojem je David čuvao svoja stada.
Na slici (desno):
Etiopski Jevreji, poznati i kao Beta Izrael, na svetkovini u Jerusalimu. Oni sebe smatraju potomcima kralja Solomona i kraljice od Sabe. Većina njih je izbegla zbog gladi i političkih nemira avionima koji su ih prevezli u Izrael tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Napisao: Robert Drejper
Snimio: Greg Džirard
Novi komentari