Nepomućeni spokoj

Nije preostalo mnogo mesta na svetu gde će vas probuditi potpuna tišina. U osvit dana, osim ako se ne oglašavaju kormorani, koji rano ujutro prate ribarske čamce, na kraju sela Stenje na Prespanskom jezeru, nema nikakvih zvukova, jedino što se može čuti je beskrajna, blažena tišina.

„Ipak, noći u julu i avgustu su ovde prilično bučne“, kaže Milti, kako svi zovu Dragana Mitrevskog, meštanina koji je neiscrpni izvor informacija o selu i njegovoj okolini. Pomislili smo da nam je iluzija o apsolutnom miru i tišini razbijena slikom bučnih turista, ali ipak nije. „Njivice tada dolaze u plićak da bi se mrestile. Njihovo praćakanje u plitkoj vodi se čuje u tihim letnjim noćima. Prava su atrakcija za turiste, pa i za nas domaće. Svetlucaju i belasaju se u vodi, kao da su od srebra. Mogu da se uhvate rukama.“

Njivice ili belvice su vrste karakteristične za Prespansko jezero. Karakteristični su i turisti koji dolaze ovde. To su upravo ljudi koji traže spokoj i uživaju u miru koji ovde svakako mogu naći, za razliku od Ohridskog jezera, glavne turističke destinacije u Makedoniji, koje je mnogo poznatije i posećenije mesto, a nalazi se nedaleko odavde.

Ohrid i Prespu, jezera blizance, kako ih nazivaju, razdvaja i istovremeno spaja planina Galičica, jedan od tri nacionalna parka u Makedoniji. Dva jezera i planina predstavljaju neobičan geološko-hidrološki fenomen. Poput vezanih sudova, jezera su spojena podzemnim kanalima ispod masivnog krečnjačkog tela planine. Prespansko jezero ističe u Ohridsko, bivajući njegov glavni hidrološki izvor. Mnogi koji se dive veličanstvenim vrelima reke Crni Drim, koja izvire iz podzemnih izvora nadomak manastira Sveti Naum, jednoj od atrakcija na obali Ohridskog jezera, i ne znaju da njihova voda velikim delom potiče iz Prespanskog jezera (tačnije, oko 40 odsto). Hidrološka veza dva jezera je naučno potvrđena pre nekoliko decenija postupkom ispuštanja obojenih materija iz Prespanskog jezera u kanale ispod Galičice, koje su se pojavile u vodi Ohridskog jezera. Eksperiment je izvršio Institut za primenu radioizotopa iz Skoplja, ali lokalni žitelji samo klimaju glavom i kažu da su oni to odavno znali i bez naučnih ispitivanja. Izneće vam teoriju da su Mala Prespa (jezero manjeg obima koje je deo ovog jezerskog sistema i koje se nalazi na teritoriji Grčke), Velika Prespa i Ohridsko jezero u stvari nekada davno bila jedna ogromna reka, a to će potkrepiti i činjenicom da iz Ohridskog jezera izvire reka Crni Drim (još jedan od brojnih fenomena u vezi sa ovim jezerima), koja se potom spaja sa Belim Drimom u Albaniji i uliva u Jadransko more. Naučnici ovu teoriju osporavaju, ali ona je u svakom slučaju jedan od interesantnih lokalnih mitova.

Prespansko jezero se nalazi na jugozapadu Republike Makedonije. Najveći deo njegovih voda (65 odsto) pripada Makedoniji, 18 odsto Albaniji i 17 odsto Grčkoj. Predstavljajući jedinstveni sistem sa Ohridskim, dva se jezera svrstavaju među pet najstarijih jezera na našoj planeti (pored Bajkalskog u Rusiji, Titikake u Južnoj Americi i Tanjganjike i Njase u Africi). Profesor dr Ljupčo Melovski sa Instituta za biologiju na Univerzitetu „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Skoplju, koji se godinama bavi proučavanjem Prespanskog jezera, naglašava globalni značaj jezerskog sistema, zajedno sa planinom i okolnim šumama: „To su veoma stari ekološki sistemi. Oni vode poreklo iz perioda tercijera, odnosno stari su pet miliona godina. Upravo od njihove starosti potiče i njihov endemizam.“ Unikatni endemizam i bogati biološki diverzitet su specifičnost ovog jezerskog sistema i njihove planine (Galičicu biolozi nazivaju „mali Kavkaz“ upoređujući je sa svetski poznatim regionom biodiverziteta.) Još jedna vrednost ovog jezerskog sistema je blizina drugog nacionalnog parka. Na istočnoj obali njegov basen se graniči sa Nacionalnim parkom „Pelister“, koji svojim specifičnim prirodnim vrednostima još više obogaćuje ovo područje.

Dok je Ohridsko jezero nadaleko poznato po svojim prirodnim i kulturnim osobinama i značaju, Prespa je kao uspavana lepotica o kojoj se veoma malo zna. Ipak, njene vrednosti daleko prevazilaze njenu popularnost. Pored prirodnih, ona skriva i kulturni značaj. Dovoljno je i to što se kod prespanskog sela Kurbinovo nalazi crkvica iz ranog XII veka, posvećena Svetom Đorđu i čudesnom „Belom anđelu“. Ona, kao i ostale freske ove male jednobrodne bazilike, smatra se jednim od nekoliko evropskih slikarskih blesaka koji su najavili period renesanse.

U Prespi se živi mirno, a glavni izvor prihoda nisu turisti već dva lokalna resursa – riba i jabuke. Voćarstvo i ribarenje su najznačajnije privredne delatnosti u opštini Resen, jedinoj opštini na makedonskoj obali Prespanskog jezera. Prizor naizgled beskrajnih voćnjaka sa crvenim plodovima pored jezera je zaista idiličan.

Nastavak ove priče možete pročitati u
decembarskom (#50) broju časopisa National Geographic Srbija.

Na slici (gore):
Prespansko jezero je jedan od najvećih rezervoara pitke vode u Evropi. Masovni turizam ga još nije dotakao, a žitelji i lokalne vlasti razvijaju alternativni koncept turističke ponude.

Na slici (desno):
Kormorani stražare na nepristupačnoj obali ostrva Golem Grad, kojeg lokalno stanovništvo naziva i Zmijsko ostrvo, zbog brojnih vodenih zmija koje se „Sunčaju“ na njegovoj obali. Dalmatinski pelikan je redovni pratilac ribara, čekajući svoju šansu da dobije deo ulova. Ova vrsta pelikana, koja je globalno ugrožena, gnezdi na malom prespanskom jezeru, koje je deo jezerskog sistema i nalazi se na teritoriji Grčke.

Na slici (levo):
Prespanski krap, njivica (belvica), cironka i druge vrste su deo bogate ihtiofaune Jezera. Pojedini ribari primenjuju tradicionalni, održivi način ribarenja: u vodi se prave konstrukcije od granja u obliku svojevrsnog lavirinta. Postavljaju se u novembru i decembru, na mestu gde je zavetrina. Kada riba uđe u ovu „klopku“ u njoj može da provede čitavu zimu, a ribari povremeno skupljaju deo ulova.

Napisala: Marijana Ivanova
Snimio: Ljupčo Ilievski