U drevnom karavanskom gradu Timbuktuu, mnogo noći pre nego što sam se sreo sa bibliofilom ili sa marabutom, ili tešio devojku jednog pripadnika zelenih beretki, pozivaju me na jedan zaravnjeni krov da se upoznam sa trgovcem solju. Načuo sam da on ima informacije o jednom Francuzu kog teroristi drže u zatočeništvu negde duboko u bespuću severne pustinje Malija. Kamioni ovog trgovca redovno prelaze preko te pustoši, donose zalihe u rudnike koji se nalaze u blizini granice s Alžirom i tegle teške ploče soli nazad do Timbuktua. Zato mi izgleda moguće da on zna nešto o otmicama koje su skoro u potpunosti upropastile turizam u ovom legendarnom gradu.
Stižem do kuće u jednoj arapskoj četvrti posle poslednjeg poziva na molitvu. Bosonogi dečak me vodi kroz mračno dvorište i uz kameno stepenište do krovne terase, gde trgovac solju sedi na jastuku. Gojazan je, ali deluje sićušno naspram džinovskog čoveka koji sedi do njega. Pošto se u svoj svojoj veličini uspravlja da bi me pozdravio, procenjujem da ima skoro dva metra. Glava mu je obmotana lanenim turbanom koji pokriva sve osim očiju, a njegova ogromna topla šaka obujmljuje moju.
Strpljivo razmenjujemo učtivosti koje već vekovima prethode razgovorima u Timbuktuu. „Neka mir bude s tobom.“ „I s tobom.“ „Porodica ti je dobro? Životinje su ti debele? Telo ti je jako? Neka je hvaljen Alah.“ Posle ovog uvoda, trgovac solju tone u ćutanje. Džin vadi svitak pergamenta i dubokim baritonom objašnjava da je to deo Kurana, koji je pre više vekova stigao u grad karavanom iz Medine. „Knjige su“, kaže, naglašavajući reči dizanjem masivnog kažiprsta, „u Timbuktuu nekad bile cenjenije od zlata ili robova.“ Uključuje baterijsku lampu i na nosu pridržava iskrivljene naočare. Pažljivo okrećući stranice svojim ogromnim prstima, počinje da čita na arapskom, a trgovac solju prevodi: „Da li misle ljudi, ako reknu: ’Mi vjerujemo’, da će biti ostavljeni a da neće biti stavljeni na kušnju? Mi smo stavili na kušnju one prije njih, pa će sigurno Alah znati one koji su iskreni a svakako će znati i lašce.“
Pitam se kakve to veze ima sa Francuzom. „Obratite pažnju na prefinjenost rukopisa“, kaže džin, pokazujući na delikatne talasiće izbledelog crvenog i crnog mastila na požuteloj stranici. Zastaje. „Daću vam je za dobru cenu.“ U tom trenutku potežem izgovore koje redovno koristim kada naiđem na muškarce i dečake koji prodaju srebrni nakit na ulici u blizini džamije. Zahvaljujem mu se što mi je pokazao knjigu i kažem da je previše lepa da bi napustila Timbuktu. Džin učtivo klima glavom, skuplja pergament i silazi niz kamene stepenice.
Trgovac solju pali cigaretu. Dim drži u ustima sve dok ne progovori, tako da oblačići dima izlaze zajedno sa rečima. Objašnjava da džin u stvari ne želi da proda rukopis koji se sa majčine strane prenosio generacijama, već da je njegovoj porodici očajnički potreban novac. „Radi za vodiče, ali nema turista“, kaže, „svi patimo zbog problema u pustinji.“ Konačno pominje Francuzovu nevolju: „Čuo sam da je Jednooki postavio rok.“
Tokom mog boravka u Timbuktuu nekoliko lokalnih stanovnika je poricalo da u gradu nije bezbedno i preklinjali su me da kažem Evropljanima i Amerikancima da dođu. Tokom protekle decenije ministarstvo spoljnih poslova SAD i službe drugih zapadnih zemalja savetovale su svojim građanima da izbegavaju Timbuktu, kao i ostatak severnog dela Malija. Pretnje potiču od raznorodnih raštrkanih terorističkih ćelija, pobunjeničkih grupa i krijumčarskih bandi koje koriste ogromnu severnu pustinju Malija, divljinu, nepotčinjenu zakonu, a veliku kao tri Francuske, na kojoj vladaju beskrajni pesak i stenje, nemilosrdna vrelina i vetar.
Nastavak ove priče možete pročitati u
januarskom (#51) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
Imam Čafi pregleda rukopise svoje porodice, neke starije od 400 godina, pošto mu je kiša srušila krov. Desetine porodica iz Timbuktua dobijaju pomoć da bi sačuvale svoje biblioteke, za troškove kao što je popravka krova.
Na slici (desno):
Crtež Prorokove džamije u Medini je jedna od dragocenosti pronađenih među hiljadama drevnih rukopisa.
Napisao: Piter Gvin
Snimio: Brent Stirton
Timbuktu je stari islamski centar jos od cetrnaestog vijeka.Odatle se islam sirio na istoku do Nigerije i Kameruna i na zapadu do Senegala,u gradu postoje stare skole medrese,poznata dzamija datira od prije 500 godina.Nekada je Timbuktu bio veliki grad na obodu Sahare,u njemu su se dodirivale arapsko-berberska i sudanska kultura.Njime su vladale dinastije Tuarega i Malinki, kroz istoriju je bio trgovacko srediste karavana sa sjevera i sudanske Afrike.
[Odgovori]