Većina nas nikada neće imati priliku da svojim očima vidi najveća čuda prirode. Neće ugledati sjaj oka džinovske lignje, velikog kao košarkaška lopta. Najbliži ćemo biti kljovi narvala sličnoj rogu jednoroga pomoću fotografije. Postoji jedno čudo prirode koje skoro svako od nas može da vidi, jednostavno tako što će izaći napolje: dinosauruse koji za letenje koriste perje.
Čak i na najurbanizovanijim mestima na planeti ptice su toliko uobičajene da je lako uzeti zdravo za gotovo, kako njihovo dinosaurusko nasleđe, tako i ingeniozno perje koje ih održava u visinama. Da bi izdržala snagu nadolazećeg udara vazduha, letna pera su asimetrično oblikovana, glavna pera su po rubovima tanka i kruta, a repna duga i savitljiva. Da bi se podigla u vazduh, ptica treba samo da savije krila, podešavajući protok vazduha ispod i iznad njih.
Avionska krila koriste neke od istih tih trikova aerodinamike. Međutim, ptičje krilo je daleko sofisticiranije od bilo čega načinjenog od metalnih ploča i nitni. Iz centralne drške pera širi se niz tananih žioka, a iz svake od njih rastu manje žiočice, kao ogranci iz grane, obložene sićušnim kukama. Kada se težioke zakače za kukice susednih žioka, one formiraju strukturalnu mrežu koja je lagana, ali izuzetno snažna. Kada ptica raširi svoja pera da ih očisti, te žioke se bez napora razdvoje, a zatim ponovo kliznu na svoje mesto.
Poreklo ovog čudesnog mehanizma predstavlja jednu od najdugotrajnijih misterija evolucije. Samo dve godine pošto je Darvin objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta“, radnici jednog kamenoloma u Nemačkoj su 1861. godine otkrili spektakularne fosile ptice veličine vrane, nazvane Archaeopteryx, koja je živela pre oko 150 miliona godina. Taj fosil je imao perje i druga obeležja savremenih ptica, ali i tragove reptilske prošlosti, kao što su zubi u ustima, kandže na krilima i dugački koščati rep. Izgleda da je ovaj Archaeopteryx, kao što je to slučaj i sa fosilima kitova sa nogama, zabeležio jedan kritični momenat u evolutivnom preobražaju. „Ovo je vredno moje pažnje“, poverio se Darvin jednom prijatelju.
Ovaj slučaj bi bio još izazovniji da su paleontolozi mogli da nađu drevnija stvorenja opremljena još primitivnijim perjem – nešto za čim su uzaludno tragali tokom većeg dela narednog veka i po. U međuvremenu, drugi naučnici su pokušavali da poreklo perja rasvetle tako što su ispitivali krljušti savremenih gmizavaca, najbližih živih srodnika ptica. I krljušti i pera su pljosnati. Moguće je da su se krljušti predaka ptica, iz generacije u generaciju, izduživale. Moguće je i da su se njihove ivice pohabale i rascepile, pretvarajući ih u prva prava pera.
Ima smisla pretpostaviti i da se ta promena dogodila kao prilagođavanje za letenje. Zamislimo pretke ptica kao male, krljuštima pokrivene, četvoronožne reptile koji žive u krošnjama drveća, skačući sa stabla na stablo. Ako bi im se krljušti produžavale, mogli bi da se odbacuju sve više, što bi omogućilo prvobitnim pticama da postepeno jedre sve dalje i dalje kroz vazduh. Njihovi prednji udovi su tek kasnije mogli da evoluiraju u krila koja su mogli da potiskuju gore i dole, što je od reptila koji jedre kroz vazduh načinilo prave moćne letače. Ukratko, evolucija perja mogla je da se odvija uporedo sa evolucijom letenja.
Ovo stanovište, po kojem je pojava perja dovela do letenja, počelo je da se propada kada je tokom sedamdesetih godina prošlog veka paleontolog Džon Ostrom sa Univerziteta Jejl primetio zapanjujuće sličnosti između skeleta ptica i kopnenih dinosaurusa zvanih teropodi, grupe koja obuhvata znamenite gorostase poput Tyrranosaurus rexa i Velociraptora. Ostrom je tvrdio da su ptice očigledno živi potomci teropoda. Pa ipak, mnogi poznati teropodi su imali velike noge, kratke prednje udove i masivne, duge repove, što je anatomija koju teško da možemo da povežemo sa stvorenjima koja skaču s drveta na drvo. Drugi paleontolozi su tvrdili da ptice nisu evoluirale od dinosaurusa, te da njihove sličnosti pre potiču od zajedničkih predaka iz ranije prošlosti.
Nastavak ove priče možete pročitati u
februarskom (#52) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore):
Mužjak argusa iz jugoistočne Azije je prilično jednoličan fazan, sve dok, plešući pred ženkom, ne razvije svoja ogromna krilna pera, otkrivajući tako njihovu spektakularnu unutrašnju površinu, prikazanu na ovom isečku veličine deset centimetara. Stotine okaca, ili pega nalik oku, koje blistaju poput dragulja, očaravaju ženku.
Na slici (desno):
Ptice su nastale od dinosaurusa, ali poreklo njihovog perja možda seže još dalje u prošlost, do zajedničkog pretka dinosaurusa i pterosaurusa, kao što je to fosil s leve strane. Ti leteći reptili su bili pokriveni filamentima koji su možda ličili na ove kod dole prikazanog ptića fazana.
Napisao: Karl Cimer
Snimio: Robert Klark
Novi komentari