Šef policije ima nezaboravan način da pokaže kako se ne plaši švercera droge. Podigne desnu ruku i pokaže da nema srednji prst. Brigadni general Aka Nur Kintuz je pre četiri godine počeo da obavlja dužnost oblasnog šefa policije u severoistočnoj avganistanskoj provinciji Badakšan i bio je zadužen da uništi tamošnja bogata polja maka. „Pošto sam obavio jedno od prvih iskorenjivanja“, kaže, „moje vozilo je raznela bomba sa daljinskim upaljačem.“ Podvrće desni rukav. Podlaktica mu je unakažena. U potonjim godinama dobio je bezbrojne pretnje smrću. Žene i deca odgajivača maka kamenjem gađaju policajce. Jedan od njegovih traktora za uništavanje polja je zapaljen.
Depresivna realnost današnjeg Avganistana, čijih se 85 odsto stanovnika bavi poljoprivredom, jeste da se njegova privreda zasniva na dva suprotstavljena izvora prihoda. Jedan dolazi od pomoći sa Zapada, sa nadom da će se ova zemlja odreći talibana. Drugi stiže od trgovine opijumom koju pomažu talibani, koji time finansiraju napade na vojsku Zapada. Izgleda da je avganistanska vlada tek nedavno shvatila očiglednu realnost: da bi se finansijska darežljivost spoljnog sveta nastavila, nacionalna privreda mora da prekine ekonomsku zavisnost od opijuma. Polja maka moraju da budu uništena. Ali baš kao što ova duboko muslimanska nacija nije preko noći postala najveći svetski snabdevač opijuma, iskorenjivanje avganistanske posvećenosti uzgajanju maka neće biti lagan zadatak.
U Badakšanu, šef policije Kintuz kao da napreduje u borbi protiv uzgajanja maka. Ta provincija je pre pet godina bila drugi po veličini najveći proizvođač opijuma u Avganistanu, odmah iza provincije Helmand koja je pod kontrolom talibana. U jednom kratkom periodu pošto su talibani 2000. godine zabranili uzgajanje maka, Badakšan je čak preuzeo primat u uzgajanju maka, jer su tu provinciju kontrolisale milicije Severne alijanse, a ne talibani. Kad je Kintuz preuzeo dužnost 2007. godine, oko 3.650 hektara je bilo pod makom. Dve godine kasnije, bilo je manje od 600.
Iskorenjivanje je oteralo uzgajivače maka duboko u unutrašnjost. Polja su pravljena tako da budu nevidljiva. Da biste našli neko, morate da se satima vozite po urušenom i pustom planinskom putu, u pratnji nekoga ko poznaje područje i koji će, ako zatreba, da objasni razloge vašeg prisustva. Morate da gledate daleko od puta, preko talasaste nepoznate zemlje severnog Avganistana, da istražujete njegove monohromatske nabore u potrazi za vragolastim bleskom boje, istovremeno nevinim i opscenim, koji konačno otkriva to jedino što može da bude: polje maka.
Seljak čuči leđima okrenut cvetovima, pleveći korov na susednom polju. On je 37-godišnji muškarac sa izrazitim mongolskim crtama koje su karakteristične za pogranično područje. Nosi smeđu tuniku, turban i oprezan osmeh. Kaže da se zove Muhamed Halid. Priznaje da je polje maka njegovo.
„Moj otac me je pre deset godina naučio kako se uzgaja mak“, kaže. „Sve do ove godine uspevao sam da proizvedem oko 30 kilograma opijuma sa moje zemlje.“ Dok čuči i prstima kopka po obrađenom tlu, Halid opisuje kako su mu šverceri unapred plaćali za usev i kako mu se šestoro članova porodice pridruživalo u polju da sadi, plevi i na kraju vadi tamnu opijumsku smesu iz lukovica maka. Na četvoromesečnu sezona mukotrpnog rada se ne žali imajući u vidu zaradu. Paketi opijuma, koje je umotao u plastiku i odneo na pijacu, isplatiće svu hranu koja je potrebna njegovoj porodici. Uz to, on će od semenki praviti ulje za kuvanje, stabljike će koristiti za potpalu, a od pepela će praviti sapun. „To nam obezbeđuje sve“, kaže.
Nastavak ove priče možete pročitati u
februarskom (#52) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
Avganistanska policija koristi štapove da bi uništila polje maka u provinciji Badakšan. Uprkos takvim naporima, Avganistan je vodeći svetski snabdevač opijuma.
Na slici (desno):
Danas više od šest miliona Avganistanaca nema dovoljno hrane. Umesto direktnog uručivanja hrane, neke grupe za pomoć obezbeđuju visokokvalitetno seme da bi pšenična polja, kao ova pored Kabula, mogla da povećaju prinose.
Napisao: Robert Drejper
Snimio: Dejvid Gutenfelder
Novi komentari