Većina nas ga zna kao gas koji drži u vazduhu balone na zabavama, dirižable i ogromne superheroje na prazničnim paradama. Helijum takođe čisti raketne motore za Nasu i vojsku, i od presudne je važnosti za ronilačku opremu, akceleratore čestica i slike dobijene magnetnom rezonancom.
Poražavajuće vesti su, kako kaže Nacionalni istraživački savet, što ga ponestaje. Većina svetskog helijuma potiče ispod američkih Velikih ravnica, gde je zarobljen u prirodnom gasu. Sjedinjene Države su počele da ga skladište šezdesetih godina dvadesetog veka, ali su se 1996. godine odlučile da nadoknade uloženo u njega i rasprodaju zalihe do 2015. godine. Posle toga, ostali proizvođači, uključujući Rusiju, Alžir i Katar, kontrolisaće ono što ostane na svetskom tržištu: možda količinu dovoljnu za samo 40 godina.
Naučnici, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Roberta Ričardsona, smatraju da će povećanje cene pomoći da se ovaj element očuva. Ričardson zna da je naplaćivanje velike sume (100 američkih dolara) za mali balon ideja koja umanjuje zabavu na žurkama. Ali, ona će takođe ohrabriti velike potrošače helijuma, kao što je NASA, da recikliraju i pomoći će svetu da ga ne ispusti iz ruku.
Na slici:
Cena helijumskog balona: 75 centi
Koliko neki kažu da bi trebalo da košta: 100 dolara
Napisala: Grečen Parker
Fotografija: Rebeka Hejl
Novi komentari