Zasadi paradajza raspoređeni su u redove u staklenoj bašti u Vilkoksu u Arizoni. Zelene stabljike izbijaju iz blokova od kokosovih vlakana i propinju se ka nebu od kog ih deli stakleni krov. Tehničari u laboratorijskim odelima, na uzdignutim električnim kolicima, pedantno orezuju useve.
Eurofreš farme ubiru oko 60 kilograma paradajza godišnje sa svake od ovih savršenih biljaka, uzgojenih na 125 hektara u građevinama koje su opremljene kilometrima cevi za navodnjavanje i mrežom čeličnih žica iznad biljaka koje prihvataju penjačice. Plodovi u zrenju mirišu pomalo veštački – sva ta slast sazreva bez dodira sa zemljištem.
Ovde postoji i nešto prirodno. Svoje prisustvo otkriva prigušenim brujanjem koje prodire duboko u uši: hiljadu bumbara naporno rade.
U pogledu reprodukcije, većina cvetnica zavisi od posrednika koji prenose polen sa njihovih „muških“ delova na „ženske“ delove. Nekima je potreban dodatni podsticaj da bi prepustile svoj zlaćani prah. Cvetu paradajza je, na primer, potrebno silovito drmusanje, vibracija otprilike 30 puta jača od privlačne sile Zemljine teže, objašnjava međunarodni koordinator Udruženja oprašivača, entomolog Stiven Bakmen iz Arizone. „Skale se razlikuju“, kaže on, „ali, uzmite u obzir da borbeni piloti, na četiri do šest G, obično padaju u nesvest nakon pola minuta.“
Uzgajivači na razne načine pokušavaju da stresu polen iz cvetova paradajza. Ranije su koristili postolja koja se tresu, aparate koji izduvavaju vazduh, zvučne udare i vibratore, što je bilo mučno, jer se radilo ručno na svakom pojedinačnom cvetnom bokoru. A koji se alat koristi u savremenim plastenicima? Smerni bumbari. Obezbedite pčeli pristup cvetu paradajza i ona će prionuti na posao i zadrmusati ga pomamno dok se hrani, oslobađajući oblak polena koji će sleteti na vrh tučka (vrh „ženskog polnog organa“) i zalepiti se za dlakavo telo pčele. Ona onda te čestice prenosi do sledećeg cveta. To je zujeće oprašivanje i delotvorno je poput šarma.
Uopšte ne čudi što biće koje je stvorila majka priroda najbolje obavlja ovaj posao.
Ono što je zapanjujuće jeste mnoštvo radnika koji obavljaju taj posao: u oprašivanju cvetova pomaže više od 200.000 različitih životinjskih vrsta, sa različitim strategijama.
Muve i bube su prvobitni oprašivači, njihovo učešće u oprašivanju vuče koren od vremena kada su se pojavile prve biljke cvetnice, pre 130 miliona godina. Kada je reč o pčelama, naučnici su do sada identifikovali oko 20.000 različitih vrsta, a oko petina njih oprašuje cvetove u Sjedinjenim Državama. Kolibriji, leptiri, moljci, ose i mravi su, takođe, dorasli ovom zadatku. Puževi i puževi golaći razmazuju polen dok klize po bokorima cvetova. Komarci prenose polen od orhideje do orhideje, a slepi miševi, različitih njuški i jezika prilagođenih da uranjaju u različite oblike cvetova, samo u Americi oprašuju više od 360 vrsta biljaka.
Čak i sisari koji ne lete obavljaju veliki deo posla: oposumi, koji obožavaju šećer, neki majmuni iz kišnih šuma i lemuri sa Madagaskara. Oni svojim spretnim rukama kidaju cvetne stabljike i na svojim krznima prenose lepljivi polen. I, što najviše čudi, neki gušteri, kao što su gekoni i skinkovi, srču nektar i polen, a zatim ih u daljem pohodu prenose na svojim licima i nogama.
Biljke cvetnice, kojih ima više od 240.000 vrsta, evoluriale su zajedno sa svojim oprašivačima, koristeći slatkaste mirise i jarke boje da ih namame obećanjem obroka. Oblici cvetova, kao i načina za prenošenje polena kod životinja, čudesno su raznoliki, od cevastih i gušastih do onih u obliku lista, četke ili mamuze. Uparite odgovarajuće organe životinje i biljke – dugački jezik koji zaranja u usku cev, dlakavo lice priljubljeno uz lepljivi cvet u obliku četke – i polen će biti uskoro na svom putu.
Nastavak ove priče možete pročitati u
martovskom (#53) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
U suton, miris retkog cveta Capparis sandwichiana na ostrvu Kauai dovodi u iskušenje gladnu medonosnu pčelu.
Na slici (desno):
Gekon, gušter ukrašen krugovima, liže nektar iz pupoljaka na Mauricijusu. Retki oprašivači, gušteri koji se hrane bubama, mogu da zamene druge oprašivače na ostrvima, gde nema mnogo ni oprašivača ni grabljivaca, popunjavajući prazninu koju na kopnu ispunjavaju drugi oprašivači.
Napisala: Dženifer Holand
Snimio: Mark Mofet
Novi komentari