Ove redove koje sada čitate prvi put pišem u jutarnjim satima, bez veštačkog osvetljenja, uživajući u sunčevoj svetlosti, suprotno navici da pišem noću. Ne znam razlog za to; možda je proleće, možda radost zbog fantastičnog foto-eseja o cirkusu na koji smo svi veoma ponosni i koji je i pre objavljivanja pobrao mnoge aplauze. Mogu slobodno da kažem, jedna od naših najboljih „tačaka“, koja doduše, nije iziskivala mnogo akrobacija, niti hod po žici, ali malo žongliranja uvek ima, kao i u svakom časopisu na svetu.
O popularnosti cirkusa mnogo je već rečeno, a koliko je taj vid zabave nekada bio važan ilustrovao bih podatkom da je Igor Stravinski komponovao „Cirkusku polku“, balet za mlade slonove, po narudžbini Barnum i Bejli cirkusa početkom četrdesetih godina prošlog veka. „Ukoliko su zaista mladi, uradiću to“, odgovorio je čuveni kompozitor. Kompozicija je uznemirila mlade slonove, ali, iako po rečima trenera slonovi „više vole mirne i sanjalačke melodije“, dostojanstvene životinje su se predale i obučene u suknjice otplesale „Polku“ preko 400 puta. Tek nakon toga Bostonska filharmonija je predstavila simfonijsku verziju „Cirkuske polke“.
Međutim, osim što imamo isto ime, u ovoj završnoj reči još neke stvari koincidiraju sa Stravinskim.
Delo Posvećenje proleća, koju je Diznijev studio prearanžirao za potrebe filma Fantazija sasvim je adekvatno mesecu aprilu, u kom se ove godine navršava 40 godina od smrti Igora Stravinskog.
I još nešto, malo van teme. Stravinski je lutajući po svetu promenio tri državljanstva, dok je Igor koji potpisuje ovaj tekst državljanstva menjao sedeći u Beogradu.
Novi komentari