Inke

Na zabačenom peruanskom ostrvu Takile, usred velikog jezera Titikaka, stotine ljudi nemo stoji na trgu dok lokalni rimokatolički sveštenik izgovara molitvu. Stanovnici Takilea delimično vode poreklo od kolonista Inka, koji su ovamo bili poslati pre više od 500 godina, i pridržavaju se starih običaja. Oni tkaju odeću od jarko bojene vune, govore tradicionalnim jezikom Inka i vekovima obrađuju svoje njive na isti način. Praznicima se okupljaju na trgu i plešu uz zvuke drvenih frula i bubnjeva.

Prijatno je letnje popodne. Posmatram ih sa strane kako proslavljaju crkvenu svetkovinu u čast Santjaga, odnosno Svetog Jakova. U doba Inka bi se proslavljao Ijapa, bog munja i gromova. Po završetku molitvi četvorica muškaraca obučena u crno podižu drvenu nosiljku ručne izrade u kojoj se nalazi obojena statua Santjaga. Hodajući u maloj povorci iza sveštenika, nosači iznose sveca na trg da ga svi vide, baš kao što su Inke na ramenima nosile mumije svojih uglednih kraljeva.

Imena tih vladara Inka još uvek odzvanjaju snagom i ambicijom, čak i sada, vekovima posle njihove smrti: Virakoča Inka (što znači tvorac bog vladar), Uaskar Inka (vladar zlatnog lanca) i Pačakutek Inka Jupanki (onaj koji preoblikuje svet). I zaista su preoblikovali svet. Izdigavši se iz anoninomnosti u peruanskoj dolini Kusko u XIII veku, kraljevska dinastija Inka je vrbovala, podmićivala, zastrašivala i potčinjavala svoje rivale da bi stvorila najveće carstvo u Novom svetu pre dolaska Kolumba.

Naučnici su dugo imali vrlo malo podataka o životima kraljeva Inka, ne računajući njihove laskave istorijate koje su plemići Inka usmeno kazivali posle dolaska španskih konkvistadora. Inke nisu imale hijeroglifsko pismo, kao što su imale Maje, a eventualni portreti kraljeva koje su možda pravili umetnici Inka bili su odavno izgubljeni. Kraljevske palate u Kusku, prestonici Inka, brzo su pale u ruke evropskih osvajača i na njihovim ruševinama nikao je novi španski kolonijalni grad, čime je prošlost Inka bila razorena ili pokopana. Ne toliko davno, osamdesetih godina XX veka, zbog izbijanja građanskih nemira u peruanskim Andima, malo se arheologa više od decenije usuđivalo da kroči u srce zemlje Inka.

Sada arheolozi nadoknađuju izgubljeno vreme. Proučavajući stenovite planinske padine oko Kuska, pronalaze hiljade ranije nepoznatih lokaliteta koji bacaju novo svetlo na poreklo dinastije Inka. Na osnovu tragova iz kolonijalnih dokumenata, iznova lociraju davno izgubljene posede vladara Inka i proučavaju složen život i odnose vladara i njihovih slugu na dvorovima. Na obodima izgubljene imperije sklapaju dramatične dokaze o ratovima koje su kraljevi Inka vodili i psihološkim bitkama koje su vojevali da bi desetine podeljenih etničkih grupa spojili u jedno kraljevstvo. „Izuzetna sposobnost vladara Inka da pobeđuju na bojnom polju i grade civilizaciju kamen po kamen slala je jasnu poruku okolnim narodima“, kaže Denis Ogbern, arheolog sa Univerziteta Severna Karolina u Šarlotu,. „Mislim da su poručili: ’Mi smo najmoćniji narod na svetu i nemojte da vam padne na pamet da se kačite sa nama’.“

Jednog sunčanog julskog popodneva Brajan Bauer, arheolog sa Univerziteta Ilinois u Čikagu, stoji na trgu prostranog obrednog lokaliteta Inka u Maokalakti, južno od Kuska. Nateže gutljaj vode iz čuture, zatim prstom upire ka visokoj, izbočenoj, sivoj litici ka istoku. Dugačke stepenice usečene su sve do oštrog vrha kao deo velikog hrama Inka. „Pre nekih 500 godina“, kaže Bauer, „hodočasnici su ovamo dolazili da se pomole na strmoj litici, nekada jednom od najsvetijih mesta u kraljevstvu, rodnoj grudi dinastije Inka.“

Nastavak ove priče možete pročitati u
aprilskom (#54) broju časopisa National Geographic Srbija.

Na slici (gore i levo):
Ugnežđeno visoko u peruanskim Andima, kraljevsko utočište Maču Pikču, sa svojim precizno isklesanim kamenim blokovima i savršeno postavljenim kaskadama i terasama, svedoči o majstorskoj graditeljskoj veštini Inka.

Na slici (desno):
Pre pet vekova ove mumije su čvrsto umotane što je vremenom izobličilo položaje tela, ali ih je učinilo lakšim za prenošenje. Savremeni pljačkaši cepali su zamotaje u nadi da će naći zlato.

Napisala: Heder Pringl
Snimio: Robert Klark