Odmah ispod površine Koralnog mora, na Velikom koralnom grebenu, riba-papagaj struže zubima stenu, krabe škljocaju svojim kleštima dok se otimaju oko skrovišta, a kirnja teška 275 kilograma pumpa svoj mehur da bi bučno najavila svoje prisustvo. Promiču morski psi i srebrnasti gofovi. Morske sase izvijaju svoje pipke, a sićušne ribe i račići izgledaju kao da plešu živahni ples dok čuvaju svoj kutak. Svaki novi talas baca tamo-amo sve ono što nije u stanju da se zalepi za neku čvrstu podlogu.
Upravo ta raznovrsnost živog sveta i čini ovaj greben velikim. Naseljen je sa 5.000 vrsta mekušaca, 1.800 vrsta riba, 125 vrsta morskih pasa i sa bezbroj sitnih organizama. Ipak, najimpresivniji prizor – zbog čega su i postala deo svetske baštine – pružaju ogromna koralna prostranstva, počev od onih što liče na jelenske rogove i zaobljene tanjire, pa do gromada u obliku kuhinjske rukavice, sa kojih vise smeđi kožasti korali nalik sedlima. Preko čvrstih korala naseljeni su meki korali, stene se šarene od algi i sunđera, a skoro svaka pukotina je stan nekog stvorenja. Biologija se, kao i Veliki koralni greben, menja od severa – gde greben počinje – prema jugu. Ovakvo izobilje i raznovrsnost života ne može se naći nigde više na svetu.
Večni tok vremena i ritam plime i oseke stvorili su ovaj greben pre više miliona godina, da bi ga zatim rušili i ponovo stvarali – iznova i iznova. Međutim, danas se činioci koji utiču na formiranje grebena menjaju brže nego ikada ranije. Može da se dogodi da greben više neće biti u stanju da se oporavi i ponovo formira posle novog rušenja.
Prvi susret zapadnjaka sa grebenom Evropljani su za Veliki koralni greben prvi put saznali preko britanskog istraživača, kapetana Džejmsa Kuka, koji je na njega naišao sasvim slučajno. Jedne junske večeri, 1770. godine, Kuk je začuo kako drveni trup broda struže o stenu. Kuk nije mogao ni da nasluti da je njegov brod naišao na najveću živu građevinu na Zemlji: više od 26.000 kvadratnih kilometara koralnih sprudova i ostrva, koji se vijugavo protežu 2.300 kilometara.
Kukova posada je upravo istraživala vode uz obale današnjeg Kvinslenda, kada se brod Njegovog kraljevskog veličanstva „Endevor“ našao zarobljen u lavirintu. Odmah ispod površine šiljci koralnih kula zarili su se u trup broda i čvrsto ga držali u mestu. I dok se drveni trup raspadao, a more počinjalo da prodire u brod, posada je istrčavala na palubu sa „izrazima lica koji su dovoljno govorili o užasnoj situaciji u kojoj smo se našli“, zapisao je Kuk kasnije u svoj dnevnik. Ipak, kapetan i posada su uspeli da se odvuku do rečnog ušća i zakrpe svoj brod.
Aboridžini su ovde živeli hiljadama godina pre nego što su Evropljani nabasali na korale. Sa stanovišta kulture, greben je predstavljao bogati deo životnog prostora Aboridžina i ostrvskih naroda iz Toresovog moreuza, koji su oko njega plovili kanuima i lovili ribu, generacijama šireći mitove o njegovim stvorenjima. Istoričari nisu sigurni koliko su oni dobro poznavali njegovu geologiju i životinjski svet. Nekoliko decenija nakon što se Kuk nasukao na ovu podvodnu neman, engleski kartograf Metju Flinders, koji je takođe imao nekoliko nezgoda dok se provlačio kroz greben kao kroz iglene uši, dao mu je ime, inspirisan njegovom veličinom. Dovoljno je reći da bi glavne gromade grebena, kad bi se izvadile iz mora i osušile, bile dovoljne da pokriju ceo Nju Džersi. I još bi ostalo viška korala.
Nastavak ove priče možete pročitati u
majskom (#55) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
„Greben je za mene mesto za samoću i razmišljanje“, kaže australijski morski biolog Čarli Veron, koga ovde vidimo kako se divi rascvetaloj bašti kamenih korala na severnom delu Velikog koralnog grebena. „Ja znam koliko su korali ranjivi i zato se bojim za njihovu budućnost.“
Na slici (desno):
Klovnovski osmeh ribe-papagaja otkriva njen moćni alat: snažne zube kojima struže alge sa stenja. Mada ponekad ume da bude štetna po pojedine korale, njen učinak je uglavnom koristan. Bez njih, alge bi ugušile greben.
Napisala: Dženifer Holand
Fotografije: Dejvid Dubilet
Novi komentari