Gobekli Tepe, trenutno najstariji poznati hram na svetu, otkriće je kojem bi se Mirča Elijade sigurno mnogo obradovao. Ukoliko me sećanje ne vara, ovaj vrhunski istoričar religije je sa neskrivenim skepticizmom gledao na tok po kome je zemljoradnja omogućila razvoj gradova, pisma i religije. Niz asocijacija mi se javljalo dok smo spremali priču o Gobekli Tepeu. Podstaknut time i ovomesečnom naslovnom pričom dao sam se u malo istraživanje svoje biblioteke.
Reč „kultura” (latinski cultus, poštovanje) prvo je značila odavanje počasti. Potom rad na obradi zemlje, negovanje pripitomljenih biljaka, kasnije i oplemenjivanje duha i ponašanja, a danas osim nabrojanog ima svoju sve širu primenu, sve do uzgajanja bakterijskih kultura. Međutim, jedan od utemeljivača socijalne antropologije, Edvard Tajlor, dao je pojmu kulture jedno novo značenje. Tajlorov životni poduhvat zove se nauka kulture, ostvaren izlaskom iz konvencionalne i tada neprikosnovene oblasti teologije. „Široka javnost teško da je spremna da prihvati opštu studiju ljudskog života kao granu prirodne nauke… Mnogima se čini da postoji nešto odbojno u gledištu da je istorija čovečanstva nerazdvojni deo istorije prirode”, pisao je Tajlor. Predmet njegove nauke bila je kultura, nanovo definisana kao složena celina koja obuhvata znanje, verovanje, umetnost, običaje i sve drugo što je čovek stekao kao član društva. Ili jednostavnije rečeno, pokušao je da stvori taksonomiju društva. Tajlor i njegovi sledbenici nisu poput Vinkelmana istraživali ruševine, već su artefakte „društvene arheologije” prosejavali kroz živote živih ljudi, odnosno preživele običaje. Dobra tema za razmišljanje, zar ne?
Čak ni nametnut monoteizam nije uspeo da sasvim odbaci „preživele običaje”, čemu smo i mi svedoci, dve hiljade godina posle Josifovog posinka…
Gobekli Tepe je, čini mi se, samo korak na dugom putovanju ka saznanju kada smo i zašto kao vrsta počeli da verujemo. Možda se to desilo mnogo pre nego što smo kao dominantni soj zemljinog šara odlučili da čuvamo i spremamo hranu, ili kako bi se to reklo, menjamo manji stomak za veći mozak.
Novi komentari