Na vrhu jednog zabačenog brda u južnoj Turskoj s vremena na vreme možemo da prisustvujemo ponovnom rađanju civilizacije. Akteri su turisti, uglavnom turski, ali ima ih i iz cele Evrope. Moderni beli autobusi, opremljeni klima-uređajima i televizorima, uspinju se krivudavim, tek delimično asfaltiranim putem do vrha brda i tu se poput bojnih brodova zaustavljaju pred kamenim portalom. A onda iz njih pokuljaju posetioci, petljajući se sa svojim termosima i MP3 plejerima. Vodiči počinju da objašnjavaju, ali niko ih ne sluša već svi u neredu žure da se što pre popnu uz brdo. A kad stignu do vrha, usta im se širom otvore od čuđenja.
Pred njima se odjednom ukaže na desetine masivnih kamenih stubova, poređanih u krugove i naslonjenih jedan na drugi. Poznato kao Gobekli tepe (Göbekli Tepe), ovo nalazište donekle podseća na Stounhendž, jedino što je mnogo starije i što nije sagrađeno od grubo istesanih blokova, već od precizno isklesanih krečnjačkih stubova, koji su ukrašeni bareljefima sa motivima životinja – čitava kavalkada gazela, zmija, lisica, škorpija i goropadnih divljih svinja. Građevina je podignuta pre oko 11.600 godina, čitavih sedam milenijuma pre Velike piramide u Gizi. To je najstariji hram za koji se do sada zna. U stvari, Gobekli tepe je najstariji do sada poznati primer monumentalne arhitekture – prva građevina koju su ljudi podigli, a da je veća i složenija od kolibe. U vreme kada su ovi stubovi podignuti, bar koliko mi znamo, na svetu nije postojalo ništa slične veličine.
U vreme kada je sagrađen Gobekli tepe većina ljudi je još uvek živela u malim nomadskim grupama koje su preživljavale tako što su skupljale biljke i lovile divlje životinje. Za podizanje jedne ovakve građevine bilo je potrebno okupiti veliki broj ljudi na jednom mestu, veći nego ikada pre toga. Ali kako su graditelji hrama uspevali da istešu i oblikuju kamene blokove teške 16 tona i prevezu ih više stotina metara bez upotrebe točkova i tegleće stoke? Hodočasnici koji su dolazili na Gobekli tepe nisu znali za pismo, metal i grnčariju. Dok su se peli ka hramu, stubovi mora da su im delovali poput nepomičnih džinova, a životinje na njihovim reljefima, poigravajući pri svetlosti vatre, poput izaslanika iz duhovnog sveta koji je ljudska svest tek počela da nazire.
Arheolozi još uvek iskopavaju Gobekli tepe i polemišu o njegovom značaju. Ono u čemu su saglasni je da je ovo nalazište najznačajnije u nizu neočekivanih otkrića koja su potpuno pretumbala dosadašnje stavove o dalekoj prošlosti naše vrste. Još do pre samo 20 godina većina istraživača mislila je da zna vreme, mesto i približan sled događaja neolitske revolucije. To je onaj presudan prelaz koji je doveo do pojave zemljoradnje, tokom koje je homo sapijens od nomada koji je lovio u rasutim grupama postao seoski zemljoradnik, prelaz iz koje su se kasnije razvila tehnološki napredna društva sa velikim hramovima i kulama, sa kraljevima i sveštenicima koji su upravljali radom svojih podanika i koji su svedočanstva o tome ostavili u pisanom obliku. Međutim, brojna nova otkrića tokom poslednjih godina, pre svih Gobekli tepe, naterala su arheologe da počnu da se preispituju.
Najpre je neolitska revolucija posmatrana kao jedan događaj, koji se odigrao na jednom mestu, u Mesopotamiji, između reka Tigar i Eufrat (na mestu gde je danas južni Irak), a odatle se proširila na Indiju, Evropu i dalje. Većina arheologa je smatrala da je ovaj nagli procvat civilizacije bio izazvan pre svega klimatskim promenama: postepenim otopljavanjem po okončanju ledenog doba, koje je omogućilo ljudima da gaje biljke i stoku u većoj meri. Međutim, nova istraživanja ukazuju na to da se pomenuta revolucija odvijala na mnogo širem prostoru unutar mnogih različitih grupa i da je trajala hiljadama godina. I da verovatno nije bila podstaknuta promenom klime već nečim sasvim drugim.
Nastavak ove priče možete pročitati u
junskom (#56) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
Stubovi hrama Gobekli tepe u južnoj Turskoj, stari 11.600 godina i visoki do pet i po metara, možda predstavljaju sveštenike u ritualnom plesu. Obratite pažnju na isklesane ruke iznad drapiranog pojasa na figuri u prvom planu.
Na slici (desno):
Na ovoj krečnjačkoj zdeli iz Nevali Čorija, naselja udaljenog 32 kilometra od Gobekli tepea, predstavljene su dve figure kako plešu sa životinjom. Posmatrane možda kao vodiči u duhovni svet, životinje su bile važni simboli u vreme kada su ljudi počeli da pripitomljavaju ovce, koze i drugu marvu.
Tekst: Čarls Men
Fotografije: Vinsent Musi
Novi komentari