Svakoga dana posmatram kako stručnjaci iz različitih oblasti uporno pukušavaju da svet u kome živimo obuhvate brojkama i statistikom. Dunav je, međutim, nemerljiv. Ne mogu da ga spakuju u neku fioku na kojoj piše „Dunav je najduža reka u Evropskoj uniji i druga najduža reka u Evropi, nakon Volge. Nastaje u Švarcvaldu…“.
Dunav nije samo geografski pojam, on je životna pojava. Za mene, a verujem i za svakoga ko je ikada kročio na bilo koju obalu Dunava, cifre koje se vrte oko njega su nebitne. Dunav je doživljaj, osećanje, iskustvo, lična dimenzija, skup slika pred kojima je nauka nemoćna.
Dvesta tri milijarde kubnih metara dunavske vode ide svojim putem od „Crne šume“ (Švarcvalda) u Nemačkoj do Crnog mora. Brojka je zaista impozantna, svaka čast matematičarima koji su do nje došli, ali nam ona ništa ne govori o šarolikom, promenljivom indentitetu Dunava, o hiljadama milijardi kapljica, talasa, strujanja i vrtloga po kojima vekovima plove ljudi, prelazeći granice kraljevina, carevina i država, da bi trgovali ili ratovali, menjajući istoriju i svoju perspektivu, a tako i biografiju našeg kontinenta.
Naučnici ne odustaju od toga da su Dunavu potrebni oznaka i broj, jer inače ne bismo mogli da razumemo njegov tok, baš kao što u pasošu stoji matični broj. Tamo gde se Dunav tako raskošno spaja sa Crnim morem, zapazila sam čak tri znaka na kojima piše „0 km”. Zanimljivo je da se samo u slučaju Dunava reka obeležava nultim kilometrom od njenog ušća, a ne kako je uobičajeno od njenog izvora. Likujući sam konstatovala da je i ovde ova dinamična reka nadmudrila sistem – dunavski nanos ju je produžio preko izmerenog nultog kilometra (da li je to onda minus?) u more.
Isto tako, Dunav se opire da bude izmeren i razvrstan na mestu na kome izvire. Kada sam u „pogrešno vreme” otišla u mestašce Imendingen, u lepom Švarcvaldu nedaleko od Donauešingena, „ništa” nisam pronašla. Mladi, plavi, čuveni Dunav povremeno nestane iz doline, omeđene krševitim bedemima i šumama, koja slovi za njegovo rodno mesto.
Baš kao i sva duga deca u Nemačkoj i ja sam u školi učila da i do 270 dana godišnje taj još mali, već u kolevci svojeglavi Dunav, kreće stranputicama: ponire u krške stene i ispituje put do Severnog mora – deo vode preko Ahtopfa dospeva u Bodensko jezero, a time i u Rajnu. Srećom, jedan deo te vode ostaje veran sebi, podzemno traži svoj put, ponovo izvire i kreće ka Crnom moru, i to tako snažno, da čak i kada se susreće sa većim rekama, kao što su Iler i In, zadržava svoje ime i određuje pravac kretanja.
Nastavak ove priče možete pročitati u
junskom (#56) broju časopisa National Geographic Srbija.
Na slici (gore i levo):
Dunav protiče kroz deset država, a njegovom toku doprinose vode iz dvadesetak zemalja. Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode.
Na slici (desno):
Dva golfera sa uzdignute platforme treniraju ubacivanje loptica u jedno od niza veštačkih jezera nastalih nekadašnjom eksploatacijom šljunka kod Rajzenburga. Danas je tu podignut kompleks posvećen sportu i rekreaciji.
Napisala: Daniela Šili
Snimio: Dragoljub Zamurović
Novi komentari