Potraga za Kleopatrom

Gde je, o gde je Kleopatra? Ona je, naravno, svuda prisutna. Njeno ime obesmrćuju i kockarski automati, stone igre, firme hemijskih čistionica, egzotične plesačice, pa čak i naziv projekta kontrole zagađenosti Mediterana. Obrće se i oko Sunca kao asteroid 216 Kleopatra. Njeni „rituali prilikom kupanja i dekadentni način života” pominju se u reklamama za parfeme. Žena koja je kao poslednji faraon vladala Egiptom i koja je, navodno, isprobavala otrovne napitke na zarobljenicima, danas truje svoje podanike kao najpopularnija marka cigareta na Bliskom istoku.

Prema čuvenoj izjavi kritičara Harolda Bluma, ona je bila „prva slavna ličnost na svetu”. Ako istoriju posmatramo kao pozorišnu scenu, onda nijedna glumica nije bila toliko svestrana: bila je kraljevska kći, kraljevska mati, kraljevska sestra. Kada ne služi kao Roršahov test muških fantazija, Kleopatra je nepresušna muza. Prema jednoj skorašnjoj bestseler biografiji, u periodu od 1540. do 1905. godine o Kleopatri je napisano pet baleta, 45 opera i 77 pozorišnih komada. Njen lik je interpretiran u najmanje sedam filmova: u najnovijoj verziji igraće je Anđelina Džoli.

Međutim, iako je njeno ime svuda prisutno, Kleopatre zapravo nigde nema. Kako reče biograf Majkl Grant, „njena ličnost je bila obavijena velom mašte i skandala još od vremena u kojem je živela”. Iako je važila za veliku zavodnicu, mi i dalje ne znamo pouzdano kako je izgledala. Predstave o Kleopatrinom izgledu zasnivaju se uglavnom na ne baš laskavim prikazima njenog profila na kovanom novcu. Ni šest metara visok reljef u hramu u Denderi ne otkriva nam mnogo, a mermerne biste iz muzeja možda čak i ne predstavljaju Kleopatru.

Antički istoričari veličali su njene mnoge čari, a ne izgled. U svakom slučaju, umela je da probudi strast kod dvojice moćnih Rimljana: Julija Cezara, sa kojim je imala sina, i Marka Antonija, koji joj je bio ljubavnik više od deset godina i otac još troje njene dece. Prema grčkom istoričaru Plutarhu, njena lepota nije bila „takva da je mogla da zanese na prvi pogled, ali je u ophođenju posedovala šarm neodoljive snage, pa je njena pojava, uz utisak koji su ostavljale njene reči i ujedno njen značaj koji je nekako prožimao njeno ophođenje s drugima, ostavljala žaoku u srcima. Uživanje je bilo slušati ton njenog glasa, a svoj jezik je kao instrument s mnogo žica bez teškoća skretala u bilo koje narečje”.

O mestu Kleopatrine grobnice nagađa se još otkako je poslednji put viđena u svom mauzoleju, ukrašena dijademom i kraljevskim nakitom, kako leži na legendarnom odru koji je Plutarh opisao kao zlatni kauč. Posle Cezarovog ubistva, njegov naslednik Oktavijan borio se duže od decenije sa Antonijem za prevlast u Rimskom carstvu. Posle Antonijevog i Kleopatrinog poraza kod Akcijuma, Oktavijanove snage su u leto 30. godine p. n. e. ušle u Aleksandriju. Kleopatra se zabarikadirala iza masivnih vrata svog mauzoleja, okružena zlatom, srebrom, biserima, umetničkim predmetima i drugim blagom koje je rešila da zapali kako ne bi palo u ruke Rimljanima.

Bio je to onaj isti mauzolej u koji je prvog avgusta donesen Antonije, na samrti od rana koje je sam sebi zadao mačem. Želeo je da popije poslednji gutljaj vina i umre u Kleopatrinom naručju. I verovatno je u tom istom mauzoleju, desetak dana posle Antonijeve smrti, Kleopatra izbegla zarobljeništvo i poniženje zbog poraza tako što je izvršila samoubistvo u svojoj 39. godini, navodno ujedom guje otrovnice. Rimski istoričar Dion Kasije izveštava da je Kleopatrino telo bilo balsamovano, isto kao i Antonijevo, a Plutarh beleži da je po naređenju Oktavijana poslednja egipatska kraljica sahranjena pored svog poraženog rimskog supruga. Šesnaest vekova kasnije, Šekspir je uzviknuo: „Slavniji par nikad neće grob zemaljski primiti u sebe”.

Nastavak ove priče možete pročitati u
julskom (#57) broju časopisa National Geographic Srbija.

Na slici (gore i levo):
Kleopatra (figura levo) je prikazana na zidu hrama u Denderi. To je jedan od retkih prikaza sa njenim imenom. Predstavljena je kako, prinoseći žrtvene darove bogovima, vrši dužnost faraona. Prikaz njenog sina (figura desno), kojeg je dobila sa Cezarom, je propagandni potez namenjen učvršćivanju njegovog položaja kao naslednika. On je uhvaćen i pogubljen odmah posle njene smrti.

Na slici (desno):
Ovi delovi skulptura – glava rimske žene i telo jednog od Kleopatrinih predaka – otkriveni su tokom 20 godina dugog iskopavanja priobalja Aleksandrije, Kleopatrine prestonice. Veći deo grada sa neposrednom okolinom potonuo je vremenom usled zemljotresa, cunamija i podizanja nivoa mora.

Napisao: Čip Braun
Fotografije: Džordž Štajnmec, Kristof Gerik i Frank Godio