Pisac Radjard Kipling je zamislio da leopardove pege potiču od otisaka čovekovih prstiju, koje su pomogle da se stopi sa džunglom. Vilijem Alen sa Univerziteta u Bristolu izabrao je digitalni pristup za razbijanje maskirne šifre leoparda i ostalih članova porodice mačaka. Posle poređenja fotografija mačaka sa matematičkim modelom razvoja šara na njihovim bokovima, Alen i njegove kolege su zaključili da je složenost mnogih šara na krznu u vezi sa staništem. Mačke sa šarama su tipične za sredine poput šuma, one sa jednobojnim krznom naginju tome da nastanjuju otvorene prostore. Ponašanje takođe igra određenu ulogu. Na primer, što mačka više vremena provodi u krošnjama drveća i aktivna je noću, to je verovatnije da će joj krzno biti detaljnije išarano. „Tokom evolutivnih vremenskih perioda mačke mogu relativno lako da menjaju svoje šare”, kaže Alen. „Možda ćemo u budućnosti moći da se čudimo prugastim leopardima i pegavim tigrovima.”
Na slici:
Šare na krznu leoparda i ostalih vrsta mačaka evoluirale su da bi obezbedile maskiranje u njihovim staništima.
Napisala: Erin Frajer Mekdermot
Fotografija: Frans Lanting i Rendi Vajlder
Novi komentari