Snaga koja jeste
Na ovomesečni izbor reportaža, pa i naslovne strane, velikim delom uticala je moja ljubav prema knjigama. Ljubav prema čitanju, ali i želja za posedovanjem knjige. Siguran sam da nam je to zajedničko, jer isto kao vi, i ja vodim računa o ovom bibliofilskom izdanju koje držite u rukama, bez obzira na to što ga pročitam pre vas.
U vremenu koje poznajemo, ili barem pokušavamo da sistematizujemo to što zovemo istorijom, Biblija je knjiga koja je imala centralnu poziciju, posmatrano iz mnogih aspekata. Verovatno najbolnije tačke čine razne interpretacije i zloupotrebe, prilagođavanje značenja u cilju očuvanja vlasti i ubeđivanja nesrećnika u božji poredak stvari, mada to nije samo hrišćanski ekskluzivitet. Umberto Eko je rekao da je njegovo delo „Fukoovo klatno”, koje govori o okultizmu čitano i razumevano kao delo o okultizmu, te da nije shvaćeno da je Eko tim romanom ismevao baš tu vrstu knjiga i ljude koji u svemu moraju da vide neko značenje. U „Razgovoru o kraju vremena” Eko nastavlja da se bavi i „interpretativnom paranojom”, pa vašoj pažnji preporučujem oba pomenuta dela ukoliko ih do sada niste čitali.
Danas, 400 godina kasnije, u anglofonskom svetu Biblija kralja Džejmsa je i dalje podjednako svetovna i religijska vrednost, i kao knjiga koju je teško nadmašiti u štampanom tiražu. Barak Obama je položio zakletvu na Linkolnovom primerku Biblije kralja Džejmsa, princ Vilijem i Kejt Midlton zavetovali su se jedno drugom nad verzijom Biblije kralja Džejmsa itd.
Ali novo vreme donelo je i nove pristupe. Po otkrivanju svitaka sa Mrtvog mora (1947) objavljena je godine 1952. takozvana Standardna revidirana verzija, u kojoj novi prevod kaže da će Hrista roditi devojka, umesto devica. Postoje od devedesetih godina prošlog veka i bizarnije verzije, na primer, Biblija jednog minuta u kojoj je reč božja iseckana tako da ljudi u žurbi mogu lakše da je progutaju i svare.
Poenta je ipak u tome da je knjiga kao predmet i dalje izvor znanja, moći i snage, pa stoga čitajte.
Novi komentari