Kafu mnogi smatraju eliksirom koji izoštrava um i pokreće telo. Hladna ili topla, crna ili s mlekom, začinjena šećerom, cimetom, šlagom - pije se svakodnevno širom sveta. Ali kakve sve to ima veze sa tastaturom i mišem? Da bismo otkrili, moramo poći od početka.
Reč kafa je arapskog porekla i izvorno se izgovara kahva, a u doslovnom prevodu znači - ono što sprečava spavanje.

Istorija

Kako je kafa ušla u ljudsku istoriju, nije sasvim jasno i to tome se ispredaju razne priče. Po jednoj, efekat zrna kafe na ponašanje prvo je uočeno u Etiopiji, u oblasti Kafa. Ovčar Kaldi je primetio da ovce postaju hiperaktivne nakon što pojedu određene crvene bobice. Kada ih je on probao, na njega su delovale na isti način. Neki monah je prolazio pored pastira, takođe probao bobice i otkrio da mu mogu pomoći da ostane budan tokom dugih molitvi. Druga priča govori o Arapinu koji je proteran u Etiopiju sa svojim sledbenicima, osuđen da umre od gladi u pustari. Jednoga dana su ti očajnici skuvali zrnevlje nepoznate biljke, i to im je omogućilo da prežive. Taj događaj je u obližnjoj Moki shvaćen kao božji znak, tako da su i biljka i piće od nje dobili ime "moka".

Drvo kafe je najpre raslo u Etiopiji, a prvi zapisi o njenoj upotrebi datiraju s kraja 10. veka. Dotadašnji način upotrebe plodova kafe danas ne bi bio privlačan. Gali su zrna koristili pomešana sa životinjskom mašću kao hranu tokom dugih putovanja. Kada je drvo preneto u arapske zemlje, počelo je plansko uzgajanje i šira upotreba zrnevlja za pravljenje napitka. Prve kafedžinice otvorene su u Kairu i Meki, a najpoznatija u Konstantinopolju, 1475. godine. Tek sredinom 17. veka otvorene su kafedžinice u Italiji, Francuskoj, Engleskoj i drugim evropskim zemljama.

Jedan od razloga za kasno širenje kafe van Arapskog poluostrva bio je taj što ju je lokalno stanovništvo smatralo delikatesom i čuvalo poput najveće tajne. Transport kafe van muslimanskog sveta bio je zakonom zabranjen, tako da je njeno širenje započelo - krijumčarenjem. Poznat je slučaj Baba Budana koji je zrna odneo u Indiju u oblast Misor, gde se kafa i danas uzgaja.

S druge strane, hrišćani su kafu smatrali đavolskim pićem. Kada su je 1600. godine venecijanski trgovci doneli u Italiju, traženo je zabranjivanje napitka. Papa Klement VIII je ipak rešio da je najpre proba, i potom je navodno rekao da je "kafa toliko ukusna da bi bilo šteta da je koriste isključivo nevernici". Ubrzo nakon toga, preneta je i u Novi svet. Za svetski rasprostranjeno uzgajanje "krivi" su Holanđani, koji su je prošvercovali iz luke Moka i počeli da je uzgajaju na Cejlonu (Šri Lanka) i na Javi. Danas je najveći svetski proizvođač kafe Brazil, gde je uzgajanje počelo 1727. godine (švercovanjem zrnevlja iz Pariza), a decenijama je najpopularnije piće na planeti.
Biljka

Kafa je drvenasta zimzelena biljka. Može da naraste do visine od deset metara, ali se radi lakšeg branja ograničava na tri metra. Najpoznatija vrsta je arabika, koja je poreklom iz Etiopije i čini oko 80 procenata svetske proizvodnje. Ona ima dve podvrste - burbon i maragohipe, a najbolje uspeva u ekvatorijalnim oblastima, na 600 do 2200 metara nadmorske visine. Plodovi arabike imaju osoben kiselkast ukus, posebnu aromu i u ustima ostavljaju ukus karamele. Ova vrsta se najviše uzgaja u planinskim oblastima centralne i južne Amerike, Indije, istočne Afrike i Nove Gvineje.

Veoma je rasprostranjena i robusta, koja čini oko 30 odsto proizvodnje. Ona vodi poreklo iz Konga i najbolje uspeva u ekvatorijalnim oblastima, ali za razliku od arabike, na visinama do 700 metara. Robusta daje više ploda od arabike, ima snažniji ukus i pogodna je za pravljanje mešavina i za instant kafu. Najviše se gaji u ravničarskim krajevima zapadne i centralne Afrike, Malezije, Brazila i Indije. Osim po ukusu, zrna se razlikuju i po sadržaju kofeina, a njega ima više u plodovima robuste.

Treća vrsta drva kafe je liberika, koja čini vrlo mali procenat proizvodnje, a poreklo vodi iz zapadne Afrike i ima osobine slične robusti. Sve vrste drveta kafe godišnje daju tek po kilogram ploda, što uzgajanje i branje čini veoma napornim.
Sorte

I pored toga što sva kafa na svetu vodi poreklo od tri vrste biljke, sorti ima mnogo više. One ne zavise samo od vrste drveta već i od mesta uzgajanja, načina obrade zrelih zrna i zemalja proizvođača. Iako kafa raste samo u tropskim i suptropskim područjima, ovi regioni se širom planete razlikuju po klimatskim uslovima, zemljištu, padavinama i dr. U centralnoj Americi je hladno i vetrovito, u afričkim džunglama vlažno i vruće, a na karipskim ostrvima vreme je promenljivo. Sve to utiče na specifičnost ploda u svakoj oblasti gde se kafa uzgaja.

U obradi zrelih zrna primenjuju se dva procesa. Prvi je vlažan: kafa se pere i tri dana stoji u rezervoaru za fermentaciju, posle čega dobija na kiselosti i oštrini ukusa. Suvi metod podrazumeva da se kafa suši na suncu, što smanjuje kiselost zrna. Izbor procesa prvenstveno zavisi od izvora čiste i sveže vode na mestu uzgajanja, tako da u Americi prevladava prvi metod, a u Africi i Arabiji drugi. U svetu se više ceni kafa dobijena vlažnim metodom, ali ima i poznatih sorti koje nastaju sušenjem.

Svaka država ima svoj sistem klasifikacije kafe, tako da postoji više od stotinu sorti. Ipak, postoje tri osnovne vrste gotovih proizvoda: mild (blage) kafe su arabike koje ne rastu u Brazilu, bez obzira na to što često ne daju plodove blagog ukusa, brazilija su sve sorte kafe koje rastu u Brazilu (bezmalo u potpunosti arabike), dok robuste rastu u Africi i naziv vode od vrste biljke.

Ova globalna klasifikacija ne govori mnogo o sortama kafe, koje nose imena po oblastima u kojima se uzgajaju, gazdinstvima ili čak lukama. Po tim nazivima, razlikuju ih i poznavaoci kafe. Kod nas su najpoznatije santos i minas. Santos je kvalitetna kafa koja je naziv dobila po istoimenoj luci iz koje se šalje u svet, dok plodovi potiču od arabika tipa burbon koje se prvenstveno uzgajaju u Sao Paulu i na severu oblasti Minas Gerais (što objašnjava ime kafe minas). U Americi i Australiji tradicionalnu kafu zovu i java (izgovaraju džava), po sorti koja raste na istoimenom indonežanskom ostrvu. U najcenjenije svetske kafe spadaju đima i harar iz Etiopije, havajska kona, Blue Mountain s Jamajke, minita iz Kostarike, lintong i mandeling sa Sumatre, sanani iz Jemena.
Prženje i mlevenje

Da bi kafa bila spremna za upotrebu, mora pravilno da se isprži, a potom i samelje. Prženjem se njene osobine (aroma, kiselost...) balansiraju, pojačavaju, odnosno menjaju tako da se dobije konačan ukus. Kafa se prži u više faza, a krajnji rezultat zavisi od dužine prženja, tj. temperature do koje se zrno zagreje. Postupak traje između sedam i 14 minuta, a maksimalna temperatura dostiže 240 stepeni. Zelena zrna kafe se najpre suše i boja im postaje žuta. Prva velika transformacija dešava se na temperaturi od 205 stepeni. Tada dolazi do "prvog kokanja", zrno postaje dvostruko veće, gubi oko 5% težine i dobija svetlosmeđu boju. Sve do temperatura između 225 i 230 stepeni, zrno tamni i gubi na težini, a tada dolazi do "drugog kokanja" kada se dobija karateristična srednjetamna boja, a iz zrna se oslobađa ulje od kojeg kafa postaje sjajna. Daljim prženjem se dobija tamnija kafa, ali ona nije naročito kvalitetna, jer se prokrijumčare i loša i ustajala zrna. Isprežena kafa se deli na svetlu (sedam minuta), srednju (devet do 11 minuta), srednjetamnu (12 do 13 minuta) i tamnu (14 minuta).

Kafu je najbolje samleti neposredno pre pripreme napitka. Već posle dva minuta, njen kvalitet bitno opada zbog oksidacije. Kafa se različito melje, u zavisnosti od napitka koji će se od nje praviti. Najkrupnije se melje kafa za francuski espreso i vakuum pripremu, za filter kafu nešto sitnije, dok espreso zahteva finije mlevenje. Kafa se najsitnije melje za crnu ili tursku kafu, a ona se i priprema znatno drugačije od ostalih.
Mešavine

Kafa koju svakodnevno kupujemo nije samo samlevena čista sorta. Da bi se dobio bolji ukus i drugačija "tekstura" napitka, često se meša kvalitetnija arabika s nekom sortom robuste. U principu, jeftinije mešavine sadrže više robuste, dok skuplje koriste veoma mali procenat manje kvalitetne kafe. S obzirom na postojanje više od stotinu sorti, može se napraviti ogroman broj različitih mešavina. Ipak, neke od boljih su Best of Africa koja sadrži četiri kvalitetne afričke sorte, Dolphin napravljena od kafe s pacifičkih ostrva, i Kona Blend u kojoj je čuvena havajska kona pomešana s još dve pacifičke kafe. U domaćim mešavinama se koriste kvalitetna zrna arabik i robuste, s tim što uglavnom dominira sorta minas.

Domaći proizvođač Doncafe u svojim mešavinama koristi kvalitetna zrna arabike i robuste, odnosno sorti minas, santos, kolumbija i indian šeri, kako bi izašao u susret ukusu na koji su ovdašnji potrošači kafe navikli. Različiti ukusi se formiraju na osnovu istraživanja, pa su tako nastala i tri brenda - Minas, Classic i Royal. U svim Doncafe proizvodima, najzastupljenija je sorta minas jer taj ukus domaći potrošači vole, a pakovanje Classic u prodaji učestvuje sa 45%, dok je ukupno učešće Doncafe proizvoda na našem tržištu, po rečima predstavnika te kompanije 35% i beleži stalni rast.
Instant kafa

Osim klasičnih napitaka od kafe, danas je veoma popularna i instant kafa. Razvoj tehnologije je omogućio proizvodnju instant kafe s različitim ukusima i za različite kombinacije (s mlekom, šećerom, pavlakom itd.). Njeni počeci se vezuju za 1901. godinu, kada je japanski hemičar Satori Kato u Čikagu napravio prve granule instant kafe. Prva komercijalna varijanta pojavila se na tržištu pet godina kasnije. Tada je engleski hemičar Džordž Konstakt Vašington u Gvatemali, uz malo eksperimentisanja, napravio instant kafu koja se prodavala pod imenom Red E Coffee. Instant kafa kakvu danas znamo nastala je tridesetih godina 20. veka. Brazil je u to vreme imao velike viškove kafe i obratio se švajcarskoj kompaniji Nestle za pomoć. Punih sedam godina je Maks Morgentaler s timom stručnjaka rešavao problem lakog i brzog pravljenja kvalitetne kafe. Rešenje je pronađeno 1938. godine i NESCAFÉ je ponuđen švajcarskom tržištu. Nakon Drugog svetskog rata, NESCAFÉ su najpre počeli da uvoze Francuska, Velika Britanija i SAD, a danas se razni tipovi i marke instant kafe prodaju širom sveta. One beleže stalni rast na račun klasične kafe, i s mlađim generacijama mogu da preokrenu tržište i potpuno istisnu uvrežene načine pripremanja kafe.

Granule NESCAFÉ su mešavina najboljih zrna iz različitih zemalja tropskih predela, a dobijaju se posebnim postupkom kombinovanja i prženja zrna kafe: blago prženje za blag ukus, srednje za bogat ukus i aromu, a jako za izražajan ukus. Kompanija Nestle je unela inovacije i u proces sušenja. Nakon sušenja, postupkom skupljanja dobijaju se granule kafe, a pre pakovanja njima se dodaje i ulje koje izlazi iz zrna kafe tokom prženja.

NESCAFÉ nudi i arabiku vrhunskog kvaliteta, NESCAFÉ Gold, koju odlikuje mekši i balansiraniji ukus.
Druga poznata marka instant kafe je Cafe Pele, a njen vlasnik je fudbalska legenda Pele. Kafa se proizvodi i pakuje u Brazilu. Predstavnici kompanije Rembrandt, domaćeg uvoznika te kafe, ističu da je napravljena je od čiste brazilske arabike i po tome se razlikuje od pristupa drugih proizvođača. Pele poseduje sopstvene plantaže, kafe koja se odmah nakon branja prži i pakuje, čime se zadržava njena svežina, a to potvrđuje sertifikat "Made in Brazil".
Napici i slatkiši

Način mlevenja određuje napitak za koji će kafa biti upotrebljena. U zavisnosti od zemlje, kad tražite samo kafu dobićete različite napitke: u Americi najčešće filtriranu, kod nas naravno crnu... Osnovnih napitaka ima šest, a četiri su široko rasprostranjena. Francuski espreso i kuvanje u vakuumu nisu mnogo poznati, za razliku od klasičnog espresa i filtar kafe, a sva četiri tipa podrazumevaju odgovarajuću opremu za spremanje.

Espreso potiče iz Francuske, gde je još početkom 19. veka napravljena prva mašina za espreso, ali je tek početkom 20. veka počela i prodaja aparata - ali u Italiji, koja se i smatra postojbinom ovog napitka. Aparat za espreso kakav se danas služi napravljen je nakon Drugog svetskog rata. Filtrirana kafa je prvi put napravljena 1908. godine, a osnovna razlika u odnosu na espreso je pritisak kojem se kafa izlaže prilikom pravljenja espresa.

Crna ili turska kafa priprema se bitno drugačije, a karakteriše je talog koji espreso i filtar kafa nemaju. Najlakše se priprema instant kafa: granule treba preliti vodom (hladnom ili zagrejanom), dodati šećer i promešati.

Osnovne varijante se koriste u pripremanju drugih poznatih napitaka od kafe, a u tome prednjači espreso. On se upotrebljava, uz mleko, pavlaku i kakao, za pripremu kapućina, caffe lattea ili moke, kao i mnogih drugih manje popularnih napitaka. Turska i filtar kafa se često piju s mlekom da bi se dobio blaži ukus, dok se instant kafe najčešće upotrebljavaju za "ledenu kafu" (ice caffe). Kafa ravnopravno učestvuje i u mnogim koktelima, a među poznatijima je čuvena "irska kafa" (naravno s viskijem). Osim nje, veoma popularne su i meksička kafa, Irish Cream, votka espreso, B52, kao i brazilska kafa. Da li je neko probao da tursku kafu pomeša s domaćom rakijom nije poznato, ali veliki broj uspešnih mešavina kafe i alkohola trebalo bi da vas inspiriše da napravite novi napitak.

Aroma kafe je mnoge podstakla da je upotrebe i u slatkišima. Naravno, na prvom mestu su čokolade, u obliku dražeja ili velikih tabli s kremom od kafe. Nisu retki ni sladoledi, a prave se i bombone, pa čak i žvakaće gume sa aromom kafe.
Kafa i računar

Veza između kafe i informatičkih stručnjaka postaje razumljiva kada se razmotre dejstvo kafe, odnosno njenog bitnog sastojka kofeina, i radne navike ljudi koji za računarom zarađuju za život. I dok je ispijanje kafe deo rituala buđenja, odnosno trač partije po dolasku na posao, u večernjim časovima će retko ko pristati da je popije da ne bi probdeo noć. S druge strane, IT stručnjaci i drugi koji su pretežno vezani za rad na računaru, kafu najviše piju baš u to vreme. Na to utiču radne navike IT profesionalaca, jer oni izgleda bolje funkcionišu dok "normalan" svet spava, ali neretko i kratki rokovi za dovršenje posla koji uslovljavaju rad do duboko u noć. U ovu priču se uklapa i dobar deo studenata koji "bolje" uči noću.

Moć kafi da olakšava budnost i koncentraciju daje kofein. Ovim imenom označena je hemijska supstanca koja nastaje u procesu fotosinteze u biljci kafe, a može se još naći i u kakau i čaju. Kofein deluje na centralni nervni sistem tako što stimuliše mentalnu budnost, pa umereno konzumiranje kafe pozitivno deluje na zdravlje.

IT stručnjaci su verni potrošači kafe upravo zbog tog njenog efekta, a uvek snalažljivi trgovci su ih prepoznali kao odlične kupce za proizvode s visokom koncentracijom kofeina. U Internet prodavnicama (na primer, www.thinkgeek.com) postoji neverovatan izbor najrazličitijih proizvoda namenjenih održavanju budnosti. Iako kafa predstavlja tradicionalan izbor, kako zbog efekta tako i zbog ukusa, drugi proizvodi prete da će preuzeti primat. Svi su zasnovani na kofeinu, a nude se potrošačima u svakojakim oblicima - osnovni je, ipak, tečni oblik.
Kofeinski šok

Najpopularnije piće među IT stručnjacima zove se Bawls. Jedna boca od 300 mililitara sadrži 80 miligrama kofeina, a pravi se i varijanta bez šećera. Sirup Sky Rocket se prodaje u bocama od 750 mililitara, a sadrži oko 2500 miligrama kofeina. Mnogo zanimljiviju paletu proizvoda čine bombone i žvake različitih aroma - ali pune kofeina. Penguin mentol bombone sadrže 15 miligrama kofeina po dražeji, a postoji i varijanta sa ukusom čokolade. Black Black su najpoznatije "hi-tech" žvake koje su smislili Japanci, a sadrže i vitamin B3, kao i ekstrakte biljaka ginseng i ulong.

Ako ste mislili da jedino oralnim putem možete da unesete kofein, pogrešili ste.Ukoliko vam je svaki trenutak bez kofeina težak, unesite ga tokom umivanja i tuširanja! Shower Shock je sapun pun kofeina, napravljen s namerom da se programeri stimulišu na redovnije održavanje higijene, a pri svakoj upotrebi korisniku će isporučiti 200 miligrama kofeina. Korak dalje otišli su proizvođači gela za tuširanje Octane Energy, koji će vam omogućiti da se već nakon 30 sekundi osetite poletno i orno za rad.

Ako želite da ljudima u okruženju stavite do znanja šta vam je neophodno da biste normalno funkcionisali, nabavite majcu i naročito veliku aluminijumsku šolju, na kojima je nacrtana hemijska struktura molekula kofeina. Da se ovaj kratak pregled ne bi završio na proizvodima što se graniče sa egzibicionizmom, u Internet prodavnicama namenjenim IT stručnjacima možete kupiti i posebno jaku Powercafe, mešavinu najkvalitetnije arabike i biljke Yerba Mate, koja poboljšava koncentraciju i podiže radni elan.
Za kraj - dupli espreso

Da veza kafe (kao personifikacije kofeina) i IT sveta neće nikada nestati, govore mnogi primeri. Kompanija Sun Microsystems je svoj programski jezik nazvala Java po kafi, a ostaće nezaboravna anegdota s polomljenim postoljem za šolju kafe na računaru. Da, na postolju je pisalo Sony 8X! Osim toga, naša svakodnevna potreba da budemo koncentrisani i uvek spremni da posao uradimo na pravi način, bilo da naš radni elan podstičemo unosom kafe (što jeste ubedljivo glavni izvor širom sveta), ili putem čitavog niza namenskih proizvoda, proizvođačima kofeinskih napitaka je svetla budućnost garantovana.

Pravilna priprema kafe

NAJRASPROSTRANJENIJA kafa kod nas je poznata pod imenima crna, turska, grčka i domaća. Raznolikost imena ukazuje i na različite načine pripremanja tog napitka. U Srbiji se domaća kafa najčešće priprema tako što se voda u džezvi prvo ostavi da proključa. Zatim se džezva skine sa vatre, a u ključalu vodu doda po kašičica kafe za šoljicu (informatičari obično stavljaju po više kašičica) i onda se vrati na vatru da napitak ponovo proključa. Najčešće se dodaju šećer i mleko. Predstavnici Doncafe ističu da je najbolja kafa iz vakuumiranog pakovanja, jer nije u dodiru sa kiseonikom do otvaranja, što je čuva od oksidacije i zadržava njena plemenita svojstva.

Svi proizvođači instant kafe se slažu samo u jednom - načinu pripreme. Oni kažu da je najbolje koristiti svežu vodu, ne onu što je dugo stajala u posudi u kojoj je zagrejana, a preporučuju i upotrebu izvorske vode. Vodu ne treba grejati do ključanja, već kašičicu granula treba preliti vrelom vodom. Ne preporučuje se pravljenje pene, jer sva aroma kafe odlazi u nju, dok se šećer, mleko i eventualno pavlaka mogu dodati po ukusu.

Najskuplja i najređa kafa

Pored velikog broja sorti kafe, tek nekoliko njih se posebno traže (na primer, jamajkanska Blue Mountain), ali jedna naročita vrsta je daleko ispred svih. Sorta Kopi Luwak se izdvaja po jedinstvenosti ukusa, ali prvenstveno po načinu "obrade". Ova kafa je toliko retka da se godišnje proizvede oko 250 kilograma, a pakovanje od stotinak grama prodaje se za 75 dolara. Kopi Luwak se pravi na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi. Na tim ostrvima živi cibetka, torbar veličine mačke koji živi na drveću, a dugo je smatran štetočinom jer jede najzrelije plodove kafe. Zrno kafe prolazi kroz njegov digestivni trakt praktično bez oštećenja, u mesnatoj kori, ali enzimi u želucu te životinje dodaju nešto jedinstveno ovim zrnima kafe. Domoroci su verovatno skupljali zrna da se ne bi peli po drveću, a vremenom je polusvareni izmet cibeta postao najtraženija kafa na svetu.

Rezultati ankete

U jednoj anketi smo ispitivali navike Beograđana, dok su drugu popunjavali čitaoci Mikra. Rezultati koje smo dobili omogućili su nam da saznamo da li "kompjuteraši" zaista troše više kafe.

Rezultati ulične ankete pokazuju da skoro 40 procenata ispitanika uopšte ne pije kafu, dok je taj procenat skoro dvostruko manji među korisnicima računara. Među onima koji redovno "ispijaju kofein", prednjači crna kafa sa 33,6%, odnosno 39,2% u slučaju korisnika računara. Espreso pije otprilike isti procenat, a po svemu sudeći, mlađi informatičari više piju instant kafu i kapućino.

Broj ispijenih šoljica kafe dnevno daleko je veći u računarskom delu populacije. Skoro deset procenata, nasuprot sedam u "građanstvu", pije preko pet šoljica dnevno. Maltene polovina kompjuteraša pije od dve do pet šoljica, u odnosu na manje od trećine među prosečnim građanima, gde čak 60,9% ne prelazi dve šoljice dnevno. Među kompjuterašima je taj procenat znatno manji i iznosi 43%.

Zaključak je prilično jasan: korisnici računara, naročito oni koji se trude da više znaju o njima, više piju kafu i u daleko većim količinama od prosečne upotrebe u društvu.

Plodovi kafinog drveta


Glavni sastojak kafe je kofein.


Kofein se često upotrebljava kao dodatak napicima i slatkišima.


Rezultati istraživanja


Izvor Informacija: PC Mikro

Poslednje editovanje od nikolakg (04-11-2008 16:46:01)

Hvala!!!
Trudimo se 

Poslednje editovanje od nikolakg (08-11-2008 14:33:54)

Je sam protiv! :-)

Hmmm, kafa...može! ;-)

Svaka cast za clanak

nikolakg upisano:

Plodovi kafinog drveta


Glavni sastojak kafe je kofein.


Kofein se često upotrebljava kao dodatak napicima i slatkišima.


Rezultati istraživanja


Izvor Informacija: PC Mikro

Pošto su se linkovi pogubili, vratio sam ih, tj. prepravio da se slike odmah vide.

Svakao zanimljiv članak! Pohvale!