U KADRU - LJUDI

Fotografisanje ljudi je fasciniralo Megi Stiber, pošto je shvatila da biti nastavnik francuskog jezika u Teksasu baš i nije tako uzbudljivo. „Kao fotografi, tražimo od ljudi da budu ranjivi pred nama i pred svetom“, kaže, „a mi bi trebalo da priđemo sa poniznošću, spremni da budemo otvoreni, a takođe i ranjivi.“
„Ako provodite vreme sa ljudima, više će vam verovati i osetiće da je vaše interesovanje iskreno“, kaže Stiberova. „To vam pruža mnogo bogatije iskustvo.“ Čitanjem o kulturi i istoriji možete da produbite rad. „Poznavanje umetnosti i književnosti nekog naroda nagoveštava vam šta je to što ih čini jedinstvenim“, objašnjava ona. „Putujte otvorenog uma, bez predrasuda, i pustite ljude da vas podučavaju: otišla sam na Haiti da fotografišem zemlju za vreme građanskih nemira, ali zato što sam čitala o njenoj kulturi i istoriji, otkrila sam i ljude velike lepote, tajnovitosti i imaginacije. Oni su dovitljivi, gledaju vam pravo u srce; a slušajući ih, otkrila sam koliko su vragolasti, opasni, slatki, okrutni, i uzbuđeni da ispričaju svoju priču.“
Stiberova je posmatrala bogate, siromašne, moćne, nepoznate: „Fotografisanje ljudi mi je otvorilo oči ka svetu na divne načine. Pružilo mi je tako pun život, jer ljudi su delili svoje živote sa mnom.“
 

 U KADRU - PRIRODA

Fotograf Džoel Sartore je pripovedač. Njegove slike pričaju neodoljive priče o insektima uginulim od hemijskog spreja na pločnicima Floride, medicinskom otpadu na obalama Teksasa, ili teškim vremenima za polarne medvede na Aljasci. „Mi ljudi živimo van vremena, u klimatski kontrolisanim prostorima, sa upakovanom hranom, i nikada nismo bili dalji od prirodnog sveta“, kaže. „Moje fotografije su način da kažem ’hej, ljudi, ignorišete priču prirode na sopstveni rizik’. “
Da bi usredsredio pažnju posmatrača, Sartore traži situacije koje su vizuelno varljive. Njegov polarni medved iz Kaktovika na Aljasci (gore) povezao je nekoliko niti mnogo veće arktičke priče: izlivanja nafte u blizini obale, migraciju kitova, ugrožene vrste, i globalno zagrevanje. „Naravno, polarne medvede je baš briga što radite za National Geographic“, smeje se, „a kao i sve ostale životinje, morate da ih poštujete i ne uznemiravate. Slika životinje koja beži nije dobra fotografija prirode.“
„Fotografišite ono što je stvarno“, savetuje on. „Moj medved je prljav i to je sasvim u redu. To je ono kakav je on zaista, a osim toga, to je slika koja deluje i povezuje stvari.“
Sartore veruje da fotografija može da usmeri pažnju na ugrožene vrste: „Sve se svodi na nekoliko jednostavnih pitanja“, kaže. „Poštujemo li prirodu? Pokazujemo li blagonaklonost prema svim oblicima života? Ima li mesta za nas i njih?