Učestvujte u stvaranju vašeg omiljenog časopisa! Predložite mesto/lokaciju koje po vašem mišljenju zaslužuje da se nađe u rubrici NG Odredište! Napišite nam zašto je neko mesto posebno, neobično, opišite njegov duh, fenomen ili problem. Svi predlozi će biti uzeti u obzir, a da bi vaš bio izabran mogu doprineti svi čitaoci slanjem komentara na ovoj stranici (dole). Potrudite se da svoj predlog što bolje obrazložite kako bi mu šanse da bude izabran bile veće! Predlozi bez obrazloženja neće biti razmatrani.
NOVI BROJ
Novi broj
NOVI KOMENTARI
NOVE FOTOGRAFIJE
NOVO NA FEJSBUKU
U PONUDI
U ponudi
POSETITE
Posetite
Podržavam predlog Miška od 07. aprila 2010.
Dodao bih da se na Kablaru iznad Ovačar Banje mogu videti u Evropi retka vrsta orlova, a i rode su redovne okolo Morave. U blizini se nalizi lokacija Kađenica, koja predstavlja mesto gde je spaljen srpski zbeg za vreme Turaka. U manastiru Nikolje postoji manje poznat grob Petra Obrenovića (5 godina dete), sina knjaza Miloša Obrenovića. Naravno, pošto se radi o banji postoji i topla lekovita banjska voda koja nije adekvatno iskoriscena.
I na kraju – priroda je prelepa!:)
pozz
[Odgovori]
Voleo bih da napisete neki clanak o pcelarstvu u nasoj zemlji. Oko 75 posto svih biljaka u ekosistemu , oprasuju pcele i sobzirom koji znacaj pcelarstvo ima za svaku zemlju u svetu , pa naravno i nasu zemlju , ja mislim da bi bilo dobro da nas list posveti jedan clanak o pcelarstvu u nasoj zewlji.Slike pcela na cvetu su veoma lepe i moze da se napise lep clanak i istovremeno da se ukaze na pogubne posledice koje bi nastale ako bi pcele nestale.
[Odgovori]
Pozdrav, predložio bih vam da slikate predeo Ovčarsko-kablarske klisure reke Zapadne Morave kod Čačka,Ovčar banje, gde se nalazi oko 12 manastira(aktivnih)/u Blagvešteu je svake godine dolazio patrijarh Pavle/i isposnica još iz turskog doba, sa zanimljivom arhitekturom,predlima oko tih svetinja na obroncima planine Ovčar i Kablar,(kao i planinska sela). Takođe je lep vidik sa tih planina koje su omiljeno pohodište mnogih planinara. Pošto u klisuri postoje i dve brane, formirani su predivni meandri, krivudavi , raskošne boje, tako da je taj deo od Ovčar banje do hidrocentrale Međuvršje jezero gde ima dosta zanimljivih vikendica, ribara, čamaca, rtova, fauna, sa jedne strane je magistrala a sa druge strane je većim delom uzak put gde je nekad bila uskotračna pruga, ima tunel koji izlazi na drugu stranu Kablara, sela Prijevor,Vidova(gde je rođen sadašnji patrijarh Irinej) i prelepa reka Kamenica koja vijuga između brda i gde takođe ima dosta vikendica,mesta za kupanje itd. U Čačanskom kraju su vrlo zanimljiva sela, stara dvorišta, vajati, srce tradicije je tu i starim putem ka Kraljevu, kao i Dragačevu, G. Milanovcu.itd. Pozdrav za sada!
[Odgovori]
Bilo bi sjajno ako bi ste pisali o jugozapadnoj Srbiji, mnostvu manastira i dzamija u ovom kraju,da resite prerasude o ovom predivnom kraju, o Limu kao granicnoj reci izmedju Austrougarske i Turske. Mozete pisati o najlepsim delovima: od Mileseve i vodopada Sopotnice do hladne Sjenice i neobicnog zivota na najhladnijem delu Srbije.
Pozrav,
Dejan Ostojic, Prijepolje
[Odgovori]
Živim u Nišu i bavim se planinarstvom i istraživanjem naročito okoline moga grada. Predlažem Vam da posetite Cerjansku pećinu u blizini Niša koja je pravo čudo prirode ne samo Srbije nego celog Balkana. Iako još neispitana u potpunosti do sada je pokazala jedan deo svojih čari u sakrivenim u podzemnim dvoranama. Pećinski nakit je kao sa druge planete a mesečevo jezero u utrobi pećine je posebna priča. Dođite i uverite se…
Vladan Stojiljković
[Odgovori]
Voleo bih da malo pišete o jugozapadnoj Srbiji i da fotografišete taj region, da vidite kako se tamo živi, da odgonetnete probleme u vezi verske osnove i da vidite koliko su siromašni ti krajevi!Npr.: U Sjenici se toliko teško živi, naročito preko zime…
Srdačan pozdrav,
Zlatko Šabanović
[Odgovori]
Mislim da bi bilo vredno truda da obiđete poslednju nezagađenu reku celim tokom u Srbiji, Veliki Rzav (50 km), posebno zato što su joj dani odbrojani. Država je rešila da na njoj sagradi tri brane, i tako pošalje u Jeliseljska polja njene plahovite brzake, smaragdne virove, vrletne kanjone, lekovite banje. Potražite na Internetu odrednicu „God Save Rzav“. Ja i Rzav Vas željno očekujemo
Zoran Raković
[Odgovori]
Dobar dan poštovana upravo NG-a u Srbiji.
Živim u Loznici (Srbija), a vaš časopis čitam redovno, te se zapitah: pa zašto moj grad ne bi bio odredište? Loznica je poznata po mnogo stvari. Imamo manastir Tronošu (iz 13-og veka), planinu Gučevo (tu se prvi put u istoriji svetskog ratovanja odigrala rovovska bitka), etno-selo Tršić (rodno mesto Vuka Karadžića) banja Koviljača (među tri prve banje po posećenosti, lepoti i… u Srbiji. Jedna od retkih za koju je i Evropa čula), manje popularna banja Badanja, manastir Čokešina, Tekeriš… Loznica je rodno mesto Jovana Cvijića. OŠ „Anta Bogićević“, OŠ „Kadinjača“ itd. Od skoro imamo i novo lice grada. Nadam se da sam naveo dovoljno informacija i razloga da posetite Loznicu i napišete reportažu u vašem cenjenom časopisu.
Hvala!
P.S. Ako ste već objavili reportažu o Loznici (mada mislim da niste), oprostite na oduzimanju vašeg vremena.
Goran Sandić, Loznica
[Odgovori]
Poštovani,
Želio bih da u nekom od narednih brojeva NG Srbije kao domaća tema bude obrađena Tara i sve ono što se tiče njenog sliva, počev od izvora, njenog ušća i spajanja sa Pivom, akumulacionim jezerima, njihovom nastanku, flori i fauni toga područja, njen prelijepi kanjon Nevideo, a blizu je i Sutjeska, Zelengora, Maglić, prašuma Perućica (koja sama zaslužuje poseban članak).Taj granični dio Crne gore i Republike Srpske je nešto prelijepo, pravo sjecište prirodnih bogatstava, istorije, nekih rijetkih biljnih vrsta i sl… Sramota je da se ne ponosimo i u jednom ovakvom časopisu kakav je NG ne afirmišemo ljepote najljepšeg i najvećeg kanjona Evrope, kanjona Tare. Iskreno se nadam da ćemo uskoro otvoriti novi broj našeg NG Srbija i vidjeti i slikama i riječima opisane ljepote Tare.
Poseban pozdrav redakciji National Geographic Srbija!!!
Dragan Malinić
[Odgovori]
Želeo bih da predložim da posetite lokalitet sela Molin u severnom Banatu. Naime to selo je u potpunosti iščezlo za samo nekoliko godina tokom pedesetih godina XX veka. Njega su u periodu do II svetskog rata naseljavali Nemci, a nakon toga u njega su doseljavani stanovnici iz okolnih mesta kao i kolonisti iz Bosne. Tokom pedesetih godina selo je bilo plavljeno nekoliko puta sve dok stanovništvo i lokalna samouprava nisu odlučili da se selo u potpunosti iseli. Selo od tada ne postoji, a na njegovom mestu nalazi se šuma kao i ostaci kuća i groblja.
Radomir Dražić
[Odgovori]
Volio bih da u nekom od narednih brojeva vidim reportažu o Staroj Planini. Sticajem okolnosti tamo sam proveo neko vrijeme i uvjerio se kako je lijepo tamo, počevši od uspona na Midžor, Babinog Zuba, Tri Čuke i još mnogo toga i volio bih da se ti predjeli približe i ostalim ljudima koji nisu imali priliku da posjete to mjesto. Sve najbolje u ovoj novoj godini…
[Odgovori]
Mislim da vodenice iz moravičkog okruga, tačnije iz Ivanjičkog kraja, zaslužuju da se nađu na nekoj od vaših stranica. Ima ih mnogo, kamenih i drvenih(brvnara) i sve one se kriju pored reka, zarasle u travi. Pokrivene sindrom (vrsta kamenog krova izrađenog od posebne vrste kamena koji se nalazi samo na jednom mestu u ovom kraju), čuvaju tajne mnogih vodeničara i vodeničarki koji su u njima mleli brašno i uzimali usur (novac). Svaka je pripadala jednom zaseoku i svaka je imala i ima od 10 do 14 najamničara (vlasnika).Vlasnike i dalje imaju ali oni za njih ne znaju… Bilo bi lepo da opet zabruji vodenički točak…:)
[Odgovori]