PREDLOZI ZA NG ODREDIŠTE

15/12/2008 u 11:37

Smederevska tvrđava Ova veličanstvena građevina predstavlja simbol pada srednjovekovne Srbije u turske ruke. Izgradio ju je Despot Đurađ Branković, kao odbranu od Turaka. Sada je u stanju rušenja, jer dosadašnje lokalne vlasti nisu obraćale dovoljno pažnje na ovaj simbol grada Smedereva. Suzana Ristić

20/11/2008 u 09:39

Đavolja Varoš Nastala prirodnom erozijom tla, specifična erozija zbog sastava samog tla. Legende su nastale od samih meštana koji ih prenose sa kolena na koleno. Jedino je ne ispitano kako dolazi do specifičnih zvukova koji se mogu čuti kasno noću. Da li su uzrok vetrovi koji se provlače kroz nastale stubove, ili... Tijanić Aleksandar

26/10/2008 u 13:53

Lokacija: Petrovaradinska tvrđava Ova tvrđava je najbolji primer vojnog utvrđenja XVIII i XIX veka, a danas predstavlja jedno, sa istorijske strane, nedovoljno poznato i istraženo mesto. Kuriozitet - dobar deo XIX veka tvrđava je predstavljala najsigurnije utvrđenje Austrijske Imperije. Tako je jednom u vreme krize čak i trezor carevine bio privremeno smešten u ovoj tvrđavi. Igor Jurišević

21/10/2008 u 23:20

Predlažem da se Nacionalna Geografija pojavi u Bačkoj Palanci iz razloga što je ujedno i nacionalni park koji trenutno ima oko petnaest vrsta ptica i nešto divljači. Ona je ujedno i veliki problem, pošto je nedavno izgrađena fabrika đubriva koja je potencijalna bomba za prirodni resurs. Nadam se da bi ovim putem mogli nešto da učinite ili bar informišete javnost o mogućoj šteti. Unapred hvala. Bojan Nišević, vaš verni čitalac

16/10/2008 u 01:39

Po mom mišljenju najlepše mesto u celoj našoj malenoj zemlji Srbiji je Palić. Iako je sada postao turističko mesto mislim da postoji mnogo zanimljivih sadržaja koji bi zainteresovali čitaoce NGM-a. Po Palićkom jezeru je Palić poznat, ali nedaleko od njega se nalazi Ludaško jezero, sa prelepim pejzažima i salašima oko njega. Kao da je vreme stalo u doba naših baka i deka... To doba je bilo veoma uzbudljivo i zanimljivo. Elvira Đurđić

02/10/2008 u 16:15

Lepenski vir mi se čini kao dobra ideja. Oni su ostavili umetnička dela, a mi otpatke. Dušan Konstantinović

25/08/2008 u 16:05

Planina Tara Mislim da je jedna od retkih naših planina ostala skoro nedirnuta, kao prirodna lepota, divnih vizura, prirodnih rariteta (Pančićeva omorika, jeremičak i sl.). Premda sam ja iz Kikinde Tara mi je prirasla za srce i već godinama boravim da bih oplemenila svoju dušu i oporavila telo. Pešačenje, vidikovci, predivne šume, livade, manastir Rača (gde je godinama čuvano Miroslavljevo Jevanđelje), poneka usamljena pečurka, ptice-kos, detlić, senica ,sova, i ostalo čine svaki boravak nezaboravnim. Volela bih da u nekom Vašem broju pročitam reportažu o Tari. S poštovanjem, Miroslava Adamović

06/08/2008 u 14:53

Vodopad Lisine i Resavska pećina. Nešto neverovatno i prelepo. Nalazi se u blizini Despotovca. Izvor reke Lisine je fenomenalan vodopad koga zaista vredi videti i osetiti duh njegove prirode, a ona uopšte nije bila škrta. Pozdrav, Marija Panić

05/08/2008 u 10:59

Poštovani, Kao prijedlog za neku vašu buduću reportažu, predlažem vam planinu Maglić, koja se prostire na granici Srbije, Crne Gore i Rep. Srpske. Mjesta koja vama i vašim čitaocima mogu privuci pažnju su lednička jezera sa endemskim vrstama, riba i insekata, katuni i stari čobani koji su možda među posljednjim na toj planini jer sve više mladih dolazi u grad, bogatstvo šumom i jednom od najljepših evropskih prašuma, jer prašuma Perućica jedina na prostorima ex. YU se nalazi u podnožju planine Maglić, legendarne i mitske priče koje se vezuju za ovu planinu. Ujedno ako niste znali Maglić je planina čijih sedam najvećih vrhova možete obići samo u jednom danu, prelazeći sa jednog na drugi. Provjeriti njeno bogatstvo florom i faunom...i još mnogo stvari koje bi tražile da se o njima pišu, pišu i pišu... Srdačan pozdrav, Mario Blažević Banja Luka, R.S.

24/06/2008 u 15:59

Poštovana redakcijo, Kao interesantan predlog smatram stare dvorce i tvrđave Vojvodine. Posebno bih skrenuo pažnju na tvrđavu u Baču, za koju važi da je najstarija u Vojvodini. Kao fotograf amater obišao sam i fotografisao dosta starih zdanja u okolini Sombora za koje se jako malo zna. Za neke od njih se može saznati preko interneta, ali su uglavnom nedovoljne informacije i skoro bez fotografija, a za neke sam saznao od lokalnog stanovništva i bilo je veoma interesantno istraživati o tome i fotografisati sve. Nekada su to bili raskošno uređeni dvorci i vile sa prelepim vrtovima a danas su od većine ostale samo ruševine kao nemi svedoci o nekim davnim vremenima. Pa mislim da bi jedna reportaža na tu temu mogla biti mnogima interesantna, a mogla bi biti i od pomoći u očuvanju našeg kulturnog nasledja. I naravno bila bi mi velika čast ako bih mogao pomoći sa fotografijama iz moje kolekcije. S poštovanjem, Saša Bulović, Sombor

24/06/2008 u 11:43

Fruška Gora je za mnoge Vojvođane neistražena i nepoznata a kamoli za ostali deo Srbije, pa stoga smatram lokaciju zanimljivom za vašu reportažu. Manastiri, veštačka jezera i prirodne lepote su razlozi zbog kojih treba posetiti Frušku Goru. Goran Pavlović

10/06/2008 u 13:09

Prije nego iznesem prijedlog, želim da naglasim da je meni jasno da je ovo izdanje NG-a za Srbiju, ali posto još uvijek ne postoji izdanje NG-a za BiH, a i imajući u vidu da National Geographic nikada nije poznavao granice, željela bih da predložim brda oko grada Livna u BiH na kojim obitava kako kažu posljednje krdo divljih konja u Evropi. Ima ih više od stotinu i vidjeti ih zajedno na jednom mjestu prizor je za pamćenje. S druge strane, mislim da njihova zaštita još uvijek nije zakonski uređena, pa se nadam da bi reportaža o njima objavljena u NG-u skrenula pažnju i na taj problem. Aleksandra Jovanović

04/06/2008 u 13:53

Naša zemlja je puna kulturnog blaga, što svima nama služi za ponos, o kome se može napisati bezbroj reportaža. Ipak kada se zagrebe ispod tog debelog površinskog sloja, ostajemo samo mi, obični ljudi. National Geographic se može pohvaliti kako obe stvari podjednako poštuje i obema posvećuje dovoljno pažnje. Stoga predlažem da napravite reportažu o Perlezu, malom selu u srcu Banata koje je u vremenu moralnog posrnuća nacije uspelo da osnuje KUD, koji puni sale i ekološko društvo koje se uz malobrojno članstvo i bez ikakve pomoći bori za očuvanje životne sredine. Mogao bi biti svetao primer svim malim mestima u čitavoj Srbiji, da od njih puno zavisi. Ivan Todorov

28/05/2008 u 11:33

Ja predlažem Viminacijum. To je jedno od retkih nalazišta iz doba rimskog carstva, trebalo bi ga prikazati i u časopisu jer mislim da je veoma jedinstveno i da predstavlja blago ove zemlje. Ima potencijala da bude jedna od najvećih turističkih atrakcija. Dovoljno govori to da ljudi iz celog sveta dolaze da ga vide! Marko Maksimović

25/05/2008 u 18:57

Sremski Karlovci, mesto koje je jako uticalo na razvoj kulture kod Srba sa prvom gimnazijom osnovanom 1792. godine. Pregovorima između Turaka i Svete lige tj. Austrije, Poljske i Venecije1699. godine u Karlovcima je sklopljen mir posle kojeg Turci nikad više nisu imali vlast severno od Dunava i Save. U to ime je izgrađena Kapela mira kao spomenik tom događaju. Karlovci su rodni grad Branka Radičevića. Petar Borović

09/05/2008 u 21:17

Kladovo i Đerdapska klisura. Mislim da je tema veoma zanimljiva za tekst u NGS. Region je i od velikog istorijskog značaja, tu je Trajanov put koji je ispod nivoa Dunava, jer je gradnjom hidroelektrane "Đerdap" potopljen, u blizini se nalaze i ostaci Trajanovog mosta kao i Trajanova tabla, a i arheološko nalazište "Diana" je veoma značajan istorijski kapacitet, i kad bi još i Lepenski Vir dodali. Po mom mišljenju mogu da se naprave divne fotografije u okolini. Mislim da bi magazin mogao da bude puno obogaćen ovim tekstom i slikama. Đorđe Jovanović

05/05/2008 u 22:21

Mislim da je dovoljno reći Boka Kotorska, svako mjesto duž rivijere ima svoja karakteristična obilježja, običaje... a opet svi skupa čine jednu cijelinu-biser Jadrana mnogi bi rekli. Moglo bi se dosta toga napisati, počevši od poduhvata moreplovaca iz Perasta i Novoga, fasinadi u Perastu i mnogim drugim kulturnim običajima koji su i danas očuvani u Boki. Srdačan pozdrav, Drago Marojević Bijela, Crna Gora

04/05/2008 u 20:36

Ja bih imao dva predloga. Prvi je svakako Lepenski Vir, jer taj jedinstveni lokalitet na ovim prostorima pruža pogled u drevnu kulturu koja predstavlja nešto zaista posebno. Drugi predlog su manastiri Fruške Gore. Fruška Gora predstavlja svojevrsnu Svetu Goru Srbije koja kao takva zaista zaslužuje da se nađe na stranicama NG-a. Ova dva lokaliteta zaista nude mnogo, i verujem da ce za njih biti mesta u budućim izdanjima. Davor Vasiljević

01/05/2008 u 19:08

Poštovana redakcijo, Voleo bih da se u vašem novom broju pojavi tekst o spomen parku 21. oktobar u Šumaricama. Mislim da je jedna takva tema zaslužila mesto u sledećem broju. 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu je streljano oko 7000 nedužnih ljudi među njima dosta đaka i njihovih učitelja. Kao znak sećanja na na to veliko stradanje srpskog naroda nastala je i pesma Desanke Maksimović "Krvava Bajka", a u Kragujevcu je napravljen spomen park kako se te žrtve nikada ne bi zaboravile. U sastavu parka nalazi se i muzej sa istom tematikom. Danas ovaj park predstavlja omiljeno izletište Kragujevčana koje se nalazi u samom gradu a daleko od gradske buke. Sa nadom da će se ova tema naći u vašem časopisu, srdačan pozdrav. Miloš Aćamović

23/04/2008 u 13:38

Moj predlog je obilazak lepota Suve planine. Imam utisak da je iz nepoznatih razloga, ova planina ostala ne uvažena. Predeli su apsolutno neverovatni, božanstveni... Foto-reporter iz Niša Dušan Mitić Car je dobar deo svog profesionalnog dela posvetio ovoj planini. Sudeći po njegovim foto-beleškama zaista imate šta videti. Jelena Katić

20/04/2008 u 23:16

Predlažem neku vrstu istraživanja najznačajnijih tvrđava u Srbiji (Petrovaradinska, Kalemegdanska...). Posebno je zanimljivo da kruže razni mitovi o tunelima koji se nalaze duboko ispod spoljnih delova tvrđava. Ako postoje neki istorijski podaci šta se sve dešavalo u tim tvrđavama i kakav im je istorijat uopšte, a takođe kakva je situacija danas sa tim tunelima, što se tiče njihove istraženosti, onoga što se našlo, i možda šta se događa u tim tunelima i danas. Svaka čast što menjate svest o svetu oko nas, sve najbolje... Danilo Puškaš

19/04/2008 u 22:53

Poštovana redakcijo, Predlažem manastir Araču, koji se nalazi između Novog Bečeja i Novog Miloševa. Manastir iz XIII veka se nalazi u dobro očuvanim ruševinama. Pripada mešavini romanike i gotike. Sama pojava manastira u sred nepregledne ravnice deluje veličanstveno! Aleksandar Radlovački

19/04/2008 u 22:11

Zamoli bih NGS da ozbiljno razmotri sledeći predlog. Prvenstveno dobro se zna da je Boka Kotorska poznata po kulturnom bogatstvu (Kotor, Perast, Gospa od Škrpjela i Sv. Đorđe, austrougarska tvrđava iznad Dražinog Vrta, itd.), ali javnosti su dosta manje poznata prirodna bogatstva jedinog fjorda u Jadranu. Mislim da bi trebalo da se uradi jedna lepa reportaža o biljnim i životinjskim vrstama prisutnim na tom području (pogotovo marinskih... potražite neke podatke i fotografije iz arhiva). Setite se samo jedinstvenog primera kljunastog delfina Joce, koja je toliko bila pitoma da smo kao deca svi plivali zajedno sa njom godinama dole u Orahovcu. Što se tiče biodiverziteta, tu su prisutne razne vrste marinskih organizama, mnoštvo terestrialnih biljnih vrsta, kao i krupnih sisara u planinama (medvedi i divlje svinje). Šteta bi bila da se ne uradi jedan lep članak o Boki Kotorskoj iz biološkog aspekta. Što se tiče morskih reptila na području Boke kotorske, mogu da vam lično potvrdim da sam ovog leta u Julu na potezu između Orahovca i Perasta lično video glavatu morsku kornjaču (Caretta caretta). Ako ste zainteresovani za još interesantnih podataka, slobodno me kontaktirajte. Pavle Jovanović (diplomirani biolog)

15/04/2008 u 09:24

Predlažem da odredište bude jedna od naših velikih tvrđava kao što su Kalemegdan ili Petrovaradin. Mislim da one predstavljaju naše blago i da nisu dovoljno ispitane a ni poznate našoj javnosti, kakve tajne one čuvaju i šta se sve nalazi ispod. Ivan Pošarac

05/04/2008 u 18:14

Predlažem da u nekom od sledećih brojeva u rubrici NG ODREDIŠTE pišete o vrelu reke Mlave, u Žagubici. U pitanju je najveće vrelo jedne reke u celoj bivšoj Jugoslaviji i prava je oaza podvodne speleologije. Mikica Stojanović

05/04/2008 u 12:55

Smatram da ste u svojim reportažama zapostavili zapadnu Srbiju. Nije to retkost danas, kada Užica nema ni na vremenskoj prognozi na televizijama. Vrlo malo Srba zna da je upravo u ovom gradu sagrađena prva hidroelektrana u Srbiji 1900. godine po Teslinim principima, druga takva u svetu, posle Tesline na Nijagari. Stara je 108 godina i još uvek proizvodi električnu energiju. Ona je vrlo efikasan izvor energije i pritom ne zagađuje okolinu. Zvuči zanimljivo? U Užicu postoji i utvrđenje iz doba Nikole Altomanovića, takođe jedan od simbola grada. U ovom kraju, od koga se teži da se napravi turistički centar Srbije, postoje prostori netaknute prirode. Ukoliko ne budu dovoljno zaštićeni, pod naletom modernog doba, nestaće i Pančićeva omorika i zlatiborski bor. Razmislite o tome, jer smo za njihovu popularizaciju i očuvanje odgovorni svi mi. Treba li Vam onda, još neki razlog da posetite užički kraj, ili kako su ga nekada nazivali a to ni danas nije daleko od istine, srpski Sibir? Jelena Jezdimirović

30/03/2008 u 14:56

Tara. I planina i reka. Čula sam da je to jedina preostala prašuma u Evropi. Nisam nikad bila tamo, ali nameravam da odem, naročito zbog splavarenja, jer mislim da je to najprirodniji način doživljavanja prirode. Trebalo bi da pišete o takvim oazama, kojih u Srbiji, na sreću, ima još podosta i time podignete svest ljudi o bogatstvu i očuvanosti prirode naše zemlje. Jelena Pajović

26/03/2008 u 21:24

Ždrelo u Istočnoj Srbiji. To je izvor tople sumporne vode, koja je takođe i vrlo lekovita. U blizini odredišta se nalaze Homoljske planine sa rudom dolomita. Još jedna zanimljivost je da se u tim planinama nalazi izvorska voda koja može da se pije i vrlo je hladna. Marko Ranković

21/03/2008 u 17:34

Rtanj... Zbog njegovog izgleda, raznih legenda, značaja za klimu ovog kraja, zbog istorijske znamenitosti koja se nalazi na vrhu ove planine... U podnožju Rtnja ima mnogih izvora i pećina. Izuzetno je značajan zbog raznolikog životinjskog, a pre svega biljnog sveta, jer na Rtnju jedino raste rtanjski čaj... Sandra Golubović

18/03/2008 u 17:26

U blizini Zaječara nalazi se mesto koje se zove Vlaški dol. Takođe se tu nalazi razrušena građevina, neki kažu još iz vremena Rimljana. Sada se na tom istom mestu nalazi kapela. Po čemu je Vlaški dol interesantan? Prvo zbog same lepote prirode, zatim zato što je to jedno od omiljenijih mesta za nas, treće zato što su na ovom mestu velika pretraživanja za zlatom. Sa druge strane i sam taj krajolik je nekako mističan. Istorijska arhiva ovog kraja je gotovo nepoznata, a ono što je poznato je veoma opskrbno. Vidici sa ovog mesta su izuzetno lepi. Granični prelaz sa Bugarskom, kao i planine koje se vide sa druge strane. Priznajem i sam da sam jako malo upoznat sa ovim krajem, ali sam jako oduševljen onim što nudi, mislim na lepotu ovog kraja. Igor Marković

02/03/2008 u 16:20

Za NG odredište predlažem manastir Sv. Nikolaja Velimirovića, selo Gračanica na desnoj obali Drine, u blizini gradića Ljubovija. Ovo mjesto posjetio sam više puta tokom mog školovanja, a poslednji put ove zime, u februaru, kad sam vam poslao fotografije. Svojim oblicima, a naročito istorijom, ovaj manastirski kompleks sa svojom okolinom zaslužuje mjesto u jednom ovakvom časopisu. Pored manastira pažnju zaslužuje i staro srednjovjekovno utvrđenje-soko-grad. Danas na tom soko-gradu nalazi se krst. Ja znam priču. Vi znate kako da tu priču ispričate čitaocima. Hvala vam za sve prethodne brojeve. Drugarski pozdrav! Branimir Orelj, dipl. inž. arh.

01/03/2008 u 12:59

Ðavolja varoš! Lično sam videla... Doživljaj je neopisiv. Sam prilaz... Šuma, potok, mostić... Kako se penjete tako zastaje dah... A onda na kraju poželite da se tu zadržite mnogo duže nego što ste planirali. Daleko od buke, zagušljivosti i obaveza. Možda pre svega treba istražiti legendu koja je vezana za ovo mesto i priču kako su stene nastale. Stoga glasam za ovo mesto i kao veran čitalac nadam se da ću što pre ugledati sliku ovog mesta na stranicama NG! Milica Simović

29/02/2008 u 21:28

Čovečji lik koji mnogo podseća na Svetog Savu ili Cara Lazara (po meni je realnije da je Car Lazar) je urezan u jednom delu drveta koji se nalazi u crkvi u selu Vrbovac nedaleko od Blaca (tačnije 3-4 kilometra). Želeo bih da posetite tu crkvu da vidite i čujete priču o ovom jedinstvenom mestu i događaju! Voleo bih da mi omogućite da lakše Srbija upozna Toplicu, Blace i još mnogo lepih stvari o ovoj varošici! Marko Kozić, Blace, selo Međuhana

22/02/2008 u 13:08

Đavolja varoš! Predložena je za jedno od 7 svetskih čuda. Čini je kompleks stena neobičnog oblika pred kojima zastaje dah. Karakteriše jedno istorijsko razdoblje srpskog naroda i temelje civilizacije koja je naseljavala to područje Balkana. Postavlja se pitanje kako su te stene nastale? Da li su stvorene od strane čoveka? Ako jesu koja je bila njihova svrha? Smatram da je ovo odredište veoma interesantno jer nije toliko istraženo, a pogotovo što je interesantno i ostatku sveta čim je predloženo za jedno od 7 svetskih čuda! Nina Bukumirović

21/02/2008 u 21:05

Obzirom da do sada nije predstavljena nijedna pećina u NG Srbija predlažem da snimite reportažu o jednoj od najdužih pećina Srbije - Cerjanska pećina koja po prirodnom bogatstvu može da se meri sa Resavskom pećinom. Cerjanska pećina se nalazi blizu sela Cerje, 15km od Niša. Ulaz u pećinu, na nadmorskoj visini od 515m, predstavlja ponor rečice Provalije, koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu, 2800m severozapadno, na nadmorskoj visini od 310m. Trenutna dužina pećine iznosi 6.025m. U svojim podzemnim dvoranama krije neobično blago, krečnjački nakit - stalaktite,stalagmite, kamene zavese, stubove, helaktite, saline i druge lepote. Opit bojenja izvršen tokom sedamdesetih je potvrdio vezu ponora i vrela. U isto doba, neuspešni pokušaj proronjavanja Kravljanskog vrela je zaustavljen zbog problema sa opremom na dubini od 15m. Od tada nije bilo speleoronilačkih pokušaja da se povežu Kravljansko vrelo i Cerjanska pećina. Dužina otkrivenih hodnika je preko 4000m dok je sam glavni hodnik dugačak 3360m. Istraženi deo pećine sastoji se od četiri do sada poznata objekta: Niške pećine Cerjanka, Ponora Cerjanska propast, periodičnog ascedentno sifonskog vrela kod sela Kravlje i duboke kraške jame iznad vrela u selu Kravlje. Istraženi hodnici su puni uzina i proširenja, tako da pojedini delovi nisu širi od 1m. Otkrivene dvorane su i do 100m dužine, 30m širine i 35m visine. Pećinski ukrasi stalaktiti i stalagmiti su mestimično vrlo gusto poređani. Posebnu vrednost pećine čine helaktiti - pećinske ruže - koji do sada nisu nađeni ni u jednoj pećini kod nas. Marko Lazić

07/02/2008 u 13:08

Idealno NG odredište bila bi bara Zasavica kod Mačvanske Mitrovice. Zašto? Zasavica je jedan od najvećih rezervata ptica u regionu, Zasavica je jedino mesto u Srbiji na kom žive dabrovi, u Zasavici živi vrsta ribe koja preživljava od praistorije do danas. To su samo neki od razloga, a ima ih još mnogo! Goran Đerić

05/02/2008 u 23:44

Poštovani NG Srbija, Predlažem i veoma bih Vam bio zahvalan da snimite reportažu o Borskoj reci i reci Timok. Povod da vam se javim su fotografije mog oca i njegovih drugara iz sela Trnavac, kako se kupaju u Timoku, kao i priče o životu na obali reke. Danas je to nemoguće jer je Timok nizvodno od sela Vražogrnac, gde se nalazi ušće Borske reke, u potpunosti zagađen, beživotan pa i opasan. Ova reka je verovatno jedna od najzagađenijih u Evropi, njenim koritom teku samo otpadne zatrovane vode Borskog rudnika. Zagađenje reke je počelo 60-ih godina 20. veka i traje i dan danas. Na obalama je nataložen pirit i drugi otrovi koji su uništili bukvalno sve živo, tako da su prizori pravi pustinjski ali bez ikakvog života. Leti kada vetar podigne piritni pesak sve liči na pustinjsku oluju, samo što je u Srbiji. Ogromne štete načinjene su poljoprivrednicima jer je uništeno najbolje i najkvalitetnije zemljište a da zagađivači nikad nisu kažnjeni, niti je seljacima bilo ko pomislio da nadoknadi i najmanji delić učinjene štete. Da podsetim zagađenje traje i dan-danas. Uništeno je mnogo, pravi podaci se i ne znaju, jer su priče o ovom problemu uvek bile zataškavane i nikad dovedene do kraja. Da li je sve to bio danak civilizacijskom razvoju i napretku i da ga nismo malo preskupo platili? Verovatno! Nadam se da NG svojim ugledom može nešto da promeni, a prvi korak bi bila reportaža o ovom problemu. S poštovanjem Milorad Stanojević, Zaječar

05/02/2008 u 18:19

"Ðurđin, selo pokraj Subotice, od davnina je znan kao primjer bunjevačkog salaškog života. U njemu se danas nalazi jedinstveni bunjevački muzej (još se samo u Baji nalazi slična bunjevačka kuća), u njemu je nastala u svijetu poznata tehnika izrade slika od slame, a u Ðurđinskoj je crkvi i jedini križni put na svijetu izrađen od slame.", citat iz hrvatskog izdanja NG. Mislim da vredne i talentovane slamarke zaslužuju da budu i u našem izdanju. Pored Ðurđina je i Subotica sa svojom nadaleko čuvenom Gradskom kućom i Sinagogom. Damir Reveš Sabo

04/02/2008 u 21:58

Poštovani NG Srbija, Predlažem Vam da kao NG odredište posetite SRP Slano kopovo, jer ima jedan vrlo redak fenomen tokom letnjeg sušnog perioda godine kada vodena površina rezervata presuši i zbog velike koncentracije soli sve izgleda kao ledena ploča. Jednostavno ovo je rečima vrlo teško opisati. U nadi da će Slano kopovo naći u NG Srbija, pozdrav! S poštovanjem, Novica