Trideset tri muškarca vična javnom radu okupili su se u Vašingtonu 13. januara 1888. godine oko ideje „organizovanja društva za produbljivanje i širenje poznavanja geografije"

Duhovni vođa skupa bio je Gardiner Grin Habard, pravnik i filantrop koji je učestvovao i u organizaciji prve telefonske kompanije svog zeta, Aleksandra Grejama Bela. Habard je kasnije izabran za predsednika tog novog udruženja. Njegov osnovni ideal – ravnomerno jačanje i širenje budućeg poznavanja geografije (shvaćene u najširem smislu) kod svakog građanina – postao je temeljno načelo po kojem će se narednih stotinu godina upravljati Društvo National Geographic. Da bi proširilo poznavanje geografije, Društvo je u oktobru 1888. godine pokrenulo prvi broj časopisa NATIONAL GEOGRAPHIC. Bio je to tanak časopis izrazito tehničke prirode, sa jednoličnim oker koricama, distribuiran među dvesta potpisnika povelje. U prvom broju objavljen je članak „Velika mećava“, koji je obrađivao meteorološku temu, ali je sadržao i veoma živopisan opis oluje. Geolog V. Dž. Mekgi smatrao je neprikladnim da predavanja i časopis sadrže „mnogo ilustracija i nenaučne opise“. Međutim, kasnije su rani brojevi časopisa neopravdano kritikovani kao suviše naučni, pogodni za širenje znanja iz oblasti geografije samo među onima koji ga već poseduju, a nepristupačni ostalima. U aprilu 1891. godine Društvo je objavilo „Prikaz izveštaja o ekspediciji na planinu Sent Elijas“, koja je, premda pod zajedničkim pokroviteljstvom s američkim Zavodom za geološka merenja, bila prvi „istraživački poduhvat“ Društva. Njome su postavljene odrednice hiljada ekspedicija i istraživanja u kasnijim godinama.

U januaru 1896. godine neredovno izdavani NATIONAL GEOGRAPHIC MAGAZINE postaje mesečnik. Upravni odbor nudio je primerke po ceni od 25 centi preko novinskih kioska i počeo s oglašavanjem, u nadi da će povećati tiraž. Gardiner Grin Habard je umro 1897. godine, a njegov zet Aleksandar Grejam Bel prihvatio je položaj novog predsednika Društva u januaru 1898. godine. Čuveni pronalazač je veliki deo svog izuzetnog uma i energije posvetio nastojanjima da od NGM-a učini bolji časopis. Doneo je dve ključne odluke za budućnost Društva: kao prvo, odustao je od pokušaja povećanja tiraža preko prodaje u kioscima i ponudio časopis svakome ko je hteo da postane član Društva. Umesto da kupuju časopis, ljudi su mogli kupiti članstvo i, kako je Izbel Ros kasnije, 1938. godine, napisala: „domar, vodoinstalater i najusamljeniji svetioničar mogli su sa kraljevima i naučnicima da dele užitak slanja ekspedicije u Peru ili istraživača na Južni pol“.

Belova druga bitna odluka sastojala se u zapošljavanju jednog samouverenog mladića sa zadatkom da malo oživi časopis i poveća broj članova. Bio je to Gilbert H. Grosvenor, 23-godišnji učitelj, koji je svojim inovativnim vođstvom pretvorio NATIONAL GEOGRAPHIC od časopisa punog hladnih geografskih podataka u sliku o svetu, punu duha i života. Za godinu dana Grosvenor je udvostručio članstvo u Društvu, sa 1000 na 2000 članova, te počeo objavljivati priče od opšteg interesa. Ključni trenutak mladog urednika dogodio se kada je odlučio da jedanaest stranica broja iz januara 1905. godine ispuni fotografijama tajanstvenog grada Lasa na Tibetu. Ta, u potpunosti fotografska prezentacija bila je u to vreme veoma smeo čin, i sam Grosvenor je imao razloga za brigu kako će javnost reagovati, ali umesto toga, sećao se: „Članovi Društva bi mi čestitali na ulici.“ Grosvenor je od svojih saradnika očekivao svež i uzbudljiv stil, članke napisane direktno i jednostavno, da bi čitalac mogao stvarati slike u mislima.

Grosvenorov doprinos Društvu National Geographic i njegovom časopisu je nemerljiv. Dao je ostavku 1954. godine da bi preuzeo mesto direktora Saveta Društva NG. Melvil Bel Grosvenor, njegov sin, postao je urednik i za deset godina članstvo je poraslo sa 2.175.000 na 5.500.000 članova. Grafički izgled i uvođenje fotografija u boji (prvi komercijalni proces fotografije u boji bio je Limijerov autohrom, upotrebljen za autohromni snimak tuniskog seljaka, koji je Frenklin Prajs Not načinio za broj objavljen u septembru 1916. godine) postavili su temelje pionirskoj ulozi NATIONAL GEOGRAPHICA u foto-novinarstvu. NGM je bio prvi časopis koji je objavio fotografije životinja snimljene noću. Bio je i prvi u kojem su objavljene podvodne fotografije (1926. su redakcijski fotograf Čarls Martin i naučnik V. H. Longli snimili prve podvodne slike u prirodnim bojama), mnoštvo fotografija u boji (februar – prvi broj sasvim u boji) i prvi koji je imao hologram na naslovnoj stranici. NGM je 1959. godine uveo redovnu upotrebu slike u boji na naslovnoj stranici. Nakon što je skromno počelo okupljanjem u Kosmos klubu, Društvo National Geographic je postalo organizacija raširena po celom svetu. Danas Društvo broji preko deset i po miliona članova, od čega dvadeset procenata predstavljaju čitaoci izdanja na stranim jezicima. Pored izveštavanja o dalekim mestima, Društvo National Geographic je igralo bitnu ulogu i u njihovom otkrivanju i razumevanju. Sedamdesetih godina prošlog veka vođstvo časopisa je konačno preispitalo politiku koja je ustanovljena ranije, a to je da se „o nekoj zemlji ili narodu objavljuje samo ono što je po sebi povoljno, a sve što je neprijatno ili suviše kritično se izbegava“.

Urednik Gilbert M. Grosvenor, unuk prvog redovnog urednika, i njegovi naslednici usmerili su časopis ka praćenju kontroverznih tema, kao što su hemijsko zagađenje, nuklearna energija, ilegalna trgovina divljim životinjama i ljudska evolucija. Nadalje, gotovo od samih početaka, Društvo je sponzorisalo više od 7000 ekspedicija i istraživačkih projekata.